Razume se, glasio je pomalo nezainteresovan odgovor. Njegova ekselencija i dalje je u mislima bila drugde. Možda je ponovo proživljavao trijumfe mladosti. A onda, uz očigledan napor, on ponovo usredsredi pažnju na sadašnjost. Polaskani smo, ali i pometeni, vašom posetom. Kako izgleda, postoji tako malo toga što vam mi možemo ponuditi. Čuo sam da je bilo nekog govora o ledu; to je zacelo bila samo šala.
Nije, gospodine predsedniče sasvim smo ozbiljno mislili. To je sve što nam je potrebno sa Talase, premda sada, pošto smo malo probali vašu hranu naročito imam na umu sir i vino kojim smo bili posluženi za ručak nije isključeno da nam se zahtevi značajno povećaju. Ali led je od ključnog značaja; dopustite mi da objasnim. Prva slika, molim.
Zvezdani brod Magelan, dugačak dva metra, pojavi se pred predsednikom. Izgledao je tako stvaran da on požele da ispruži ruku i dodirne ga; zacelo bi to i učinio da unaokolo nije bilo posmatrača kojima bi izgledalo smešno takvo naivno ponašanje.
Primetićete da je brod približno valjkastog oblika dužina mu iznosi četiri kilometra, a u prečniku ima jedan kilometar. Budući da naš pogonski sistem koristi energije samog prostora, ne postoji teorijsko ograničenje u pogledu brzine, sve do same brzine svetlosti. Ali u praksi suočavamo se sa poteškoćama već pri otprilike jednoj petini te brzine, usled međuzvezdane prašine i gasova. Iako su oni veoma retki, jedan objekat koji se kreće kroz njih brzinom od šezdeset hiljada kilometara u sekundi ili više sudara se sa iznenađujuće velikom količinom materijala a pri takvim brzinama čak i jedan jedini vodonikov atom može da izazove priličnu štetu.
Zbog toga Magelan, po uzoru na prve primitivne svemirske brodove, nosi pred sobom jedan ablacioni štitnik. Za tu svrhu dobar je gotovo svaki materijal sve dok ga ima dovoljno. A pri temperaturama blizu apsolutne nule, koje vladaju u međuzvezdanom prostoru, teško je naći nešto bolje od leda. Jevtin, lako dostupan, iznenađujuće snažan! Naš mali ledeni breg ličio je na ovu zatupastu kupu kada smo se otisnuli iz Sunčevog sistema pre dve stotine godina. A evo kako izgleda sada.
Slika zatrepta, a onda se ponovo uspostavi. Brod je bio nepromenjen, ali se kupa koja je lebdela pred njima smanjila na tanki disk.
Ovo je ishod bušenja rupe dugačke pedeset svetlosnih godina kroz ovaj prilično prašnjav sektor Galaksije. Milo mi je što mogu da kažem da se obim ablacije samo za pet postotaka razlikuje od predviđenog, tako da se nijednog trenutka nismo našli u stvarnoj opasnosti premda, razume se, uvek postoji daleka mogućnost da naletimo na nešto stvarno krupno. Nikakav štitnik nas ne bi mogao zaštiti od toga, bio on sačinjen od leda ili najboljeg oklopnog čelika.
Još imamo materijala za narednih deset svetlosnih godina, ali to nije dovoljno. Naše krajnje odredište jeste planeta Segan dva od koje nas razdvaja još sedamdeset pet svetlosnih godina.
Sada vidite, gospodine predsedniče, zašto smo se zaustavili kod Talase. Želeli bismo da pozajmimo odnosno, da zamolimo da nam zauvek date, budući da ćemo teško moći da vam ikada vratimo stotinak hiljada tona vode. Moramo načiniti novi ledeni breg, gore na orbiti, kako bismo raščistili put pred sobom kada nastavimo putovanje ka zvezdama.
Ali kako vam mi u tome možemo pomoći? U tehničkom pogledu vi mora da ste stolećima ispred nas.
Sumnjam sem kada je reč o kvantnom pogonu. Možda zamenik kapetana Malina može da izloži naše planove koji su, razume se, podložni vašem odobrenju.
Molim vas, nastavite.
Najpre moramo odrediti mesto za hladnjačko postrojenje. Postoji mnoštvo mogućnosti ono se može nalaziti na bilo kom izolovanom području obale. Ovo neće izazvati apsolutno nikakav ekološki poremećaj, ali ako vi to želite, mi možemo postaviti postrojenje na Istočno Ostrvo i nadati se da Krakan neće ponovo proraditi pre no što završimo posao!
Projekat postrojenja doslovce je gotov; potrebna su samo sitna preinačenja s obzirom na posebnosti mesta za koje se konačno odlučimo. Proizvodnja najvećeg dela glavnih kompomenti može otpočeti odmah. Sve one pumpe, hladnjački sistemi, izmenjivači toplote, kranovi spadaju u inventar dobre, staromodne tehnologije iz drugog milenijuma!
Ako sve bude teklo bez poteškoća prvi led bi trebalo da imamo već kroz devedeset dana. Planiramo da proizvodimo blokove standardne veličine ravne, heksagonalne ploče neko ih je nazvao pahuljama i to se, izgleda, već odomaćilo.
Kada proizvodnja bude počela podizaćemo po jednu pahulju svakoga dana. One će biti sakupljane na orbiti i sklapane u štitnik. Od prvog podizanja do završnog testa cele strukture treba da potekne dve stotine pedeset dana. Posle toga bićemo spremni za polazak.
Kada je zamenik kapetana završio, predsednik Faradin ostade za trenutak da sedi u tišini, odsutnog pogleda. A onda reče, gotovo smerno. Led, zapravo, nikada nisam video, osim na dnu čaše sa pićem
Dok se rukovao sa posetiocima koji su odlazili predsednik Faradin postao je svetan nečeg neobičnog. Njihov aromatični miris postao je sada jedva primetan.
Da li se on već navikao na njega ili mu je otkazivalo čulo mirisa?
Iako su oba odgovora bila potvrdna, negde oko ponoći bio je spreman da prihvati samo drugi. Kada se probudio, oči su mu suzile, a nos mu je bio tako zapušen da je jedva disao.
Šta je bilo, dušo? upita ga brižno gospođa predsednikovica.
Pozovi apćiha! doktora, uzvrati glavni administrator. Našeg i i jednoga gore sa broda. Sumnjam da bilo šta mogu da preduzmu, ali želim da se i oni malo apćiha! preznoje. A nadam se da i ti nisi uhvatila.
Pozovi apćiha! doktora, uzvrati glavni administrator. Našeg i i jednoga gore sa broda. Sumnjam da bilo šta mogu da preduzmu, ali želim da se i oni malo apćiha! preznoje. A nadam se da i ti nisi uhvatila.
Predsednikova supruga zausti da ga razuveri, ali je prekide napad kijanja.
Oboje sedoše u postelji i tužno pogledaše jedno drugo.
Mislim da ovo treba odležati sedam dana, šmrknu predsednik. Ali možda je medicinska nauka malo uznapredovala poslednjih nekoliko stoleća.
Nade su mu bile ispunjene, premda ne u očekivanom obimu. Zahvaljujući herojskim naporima i bez ijednog izgubljenog života epidemija je suzbijena za samo šest ubogih dana.
To, doduše, nije bio baš najsrećniji početak prvog kontakta u hiljadu godina između rođaka koje su razdvajale zvezdane udaljenosti.
12. NASLEĐE
Ovde smo već dve sedmice, Evelin, premda ne izgleda toliko dugo, budući da je to samo jedanaest talasanskih dana. Ranije ili kasnije moraćemo da napustimo stari kalendar, ali moje srce će zauvek otkucavati drevnim ritmovima Zemlje.
Bili smo prilično zauzeti sve ovo vreme, ali nam je uglavnom bilo prijatno. Jedini stvarni problem bio je medicinske prirode; uprkos svim merama predostrožnosti prerano smo ukinuli karantin, tako da je oko dvadeset odsto Lasanaca postalo žrtva nekog virusa. Kod nas se, međutim, nisu javili nikakvi simptomi, zbog čega nas je obuzela još veća griža savesti. Srećom, niko nije umro, mada se bojim da se to ne može mnogo pripisati u zaslugu lokalnim lekarima. Medicinska nauka je definitivno primitivna ovde; oni su već toliko navikli da se oslanjaju na automatizovane sisteme da nisu u stanju da iziđu nakraj ni sa čim što ne bi bilo obično.
Ali, oprošteno nam je; Lasanci su veoma dobroćudan, bezbrižan svet. Imali su neverovatnu sreću čak možda suviše! sa svojom planetom; to samo čini sumornijim poređenje sa Seganom Dva.
Njihov jedini stvarni hendikep jeste nedostatak kopna, što ih je i nagnalo da postupe mudro i drže populaciju dobrano ispod maksimuma koji bi se mogao izdržati. Čak i kada bi došli u iskušenje da ga prekorače, tu su uvek dokumenti o sirotinjskim kvartovima zemaljskih velegradova kao užasno upozorenje.
Budući da je posredi tako divan i šarmantan narod, dolazimo u grdno iskušenje da im pomognemo umesto da ih pustimo da sami razviju vlastitu kulturu na svoj način. U izvesnom smislu, oni su naša deca a svim roditeljima pada teško saznanje da će jednom, ranije ili kasnije, morati da prestanu da se mešaju u živote svojih potomaka.
Razume se, ovo uplitanje se u izvesnom stepenu ne može izbeći. Mi smo neočekivani premda, na svu sreću, ne i nepoželjni gosti na njihovoj planeti. A i nikako ne mogu izgubiti iz vida da se Magelan nalazi na orbiti tik iznad atmosfere taj poslednji emisar sa sveta njihovih predaka.
Otišao sam na mesto Prvog Spuštanja njihovo rodno mesto; bila je to tura na koju krene svaki Lasanac bar jednom u životu. Posredi je svojevrsna kombinacija muzeja i svetilišta i to je jedino mesto na celoj planeti za koje se u jednom dalekom smislu može reći da je sveto. Ništa se tu nije promenilo za sedam stotina godina. Sejački brod izgleda kao da se upravo spustio, premda je sada samo prazna ljuštura. Svuda oko njega nalaze se utihle mašine kopači, konstruktori i postrojenja za hemijsku obradu, sa mnoštvom robotskih pomagača. A tu su, razume se, i jasle i škole Prvog Pokolenja.
Gotovo da nema nikakvih dokumenata o tim prvim dekadama što je možda stvar hotimičnog izbora. Uprkos svekolikom umeću i merama opreznosti planera, mora da su se javljali biološki nesrećni slučajevi, koje je kontrolni program odmah bez milosti eliminisao. A i vreme kada su oni koji nisu imali organske roditelje ustupili mesto onima koji su ih imali mora da je bilo puno psiholoških trauma.
Ali, tragedija i tuga Decenija Postanja sada se nalaze stolećima u prošlosti. Poput grobova svih pionira, njih su takođe zaboravili neimari novog društva.
Bio bih srećan kada bih mogao da provedem ostatak života ovde; na Talasi ima građe za celu vojsku antropologa, psihologa i sociologa. A, iznad svega, kako bih samo voleo da ponovo sretnem neke moje davno preminule kolege i da im pokažem da su mnoge naše beskrajne rasprave konačno razrešene!
Moguće je sazdati jednu racionalnu i humanu kulturu koja bi bila potpuno imuna na pretnje što proishode iz natprirodnih sputavanja. Iako se već u načelu ne slažem sa cenzurom, izgleda da su oni koji su pripremali arhive za Talasu uspeli da ostvare jedan gotovo nemoguć zadatak. Pročistili su deset hiljada godina istorije i književnosti, a ishod je sasvim opravdao uložene napore. Moramo biti veoma oprezni pre no što eventualno vratimo nešto što je za njih izgubljeno ma koliko posredi bilo predivno i ma koliko uzbudljivo umetničko delo.