Кстати, о фортепиано. В 1898 г. (двадцать лет спустя после беседы Джорджевича и Ригера) в старой сербской столице Крагуеваце имелось одно-единственное пианино, принадлежавшее переселенцам из Срема . Музыкальные запросы сербов из королевства были иными – героические песни, исполняемые на гуслях, помогали им усиливать "участие минувших поколений в современности". Современник так описал финал исполнения одной из них: "А когда дело дошло до Бука Бранковича, что выдал царя на Косове, и пропел ему певец: "Проклят будь и род его и племя!" – "Проклят!", крикнули все и повскочили с мест, как будто ища изменника, предавшего сербство" .
И, как вполне закономерный итог, – страна производит "впечатление какого-то полувоенного лагеря", что все в ней "временное, неустановившееся, все в каком-то ожидании чего-то, что вся она живет накануне , вся в каком-то воинственном настроении" . В результате – "во имя постоянно грозящей войны Сербия жертвует своими истинно человеческими интересами", ибо "на такой почве трудно ожидать, чтоб могли пустить глубокие корни гуманизм и гражданственность" .
И, действительно, коллективный портрет серба второй половины XIX – начала XX в. вполне можно было подписать – Homo Militans , или "человек вечной войны", как его окрестили русские очевидцы . Явления такого рода (Humanitas Heroica) свойственны культурам "пограничья", каковым издавна были Балканы, формируя своеобразную этику поведения и идеалы героизма. Характерными чертами "образцового" защитника своего этноса и культуры в условиях иноцивилизационного соседства являются те, которые объединены "драматизмом мученичества" .
Именно здесь, как представляется, корни "популярности" войны у сербов .
Поэтому-то, когда настала пора решающих схваток – во имя отмщения Косова, – они (словно доказывая мысль В.О. Ключевского, что "цементирующая сила – традиция и цель" ), как один, пошли в бой, да так, что видавшие виды русские дивились: "Здесь узловой пункт. Нет шума, нет пьяных, нет плачущих женщин. Вообще ничего похожего на наши родные картины при отправке на войну запасных". И в глазах провожающей сына матери "ни единой слезинки". В них только одно: "Напред, сине, с Богом!" .
Как и несколько лет спустя, во время Первой мировой войны, только сербская женщина, думается, могла написать сыну, оказавшемуся в австрийском плену: "Я все мыслю, что, если тебя все же пленили, то ты, наверное, был ранен и не мог защищаться. Но, сынок, если ты сдался сам и при том даже не был ранен, домой не возвращайся. Ты осрамишь наше село, которое возложило на алтарь отечества жизни восьмидесяти трех героев из ста двадцати, призванных в армию. Твой брат Милан погиб у Рудника. Должно быть, он был счастлив, когда видел, как его старый король стреляет из первых рядов" .
* * *
В заключение, возвращаясь к поставленному вопросу о степени "европейскости" Сербии, сошлемся на мнение Л.В. Кузьмичевой, которая с полным правом констатирует, что "неопределенность сроков решения задач расширения государственных границ (и постоянная готовность к тому. – А.Ш.) – это один из главных тормозов движения Сербии по пути европеизации и модернизации внутригосударственной жизни" .
Добавим лишь, что наиболее проницательным современникам такой диагноз был ясен сразу. Осенью 1880 г. П.А. Кулаковский делился с Ап. А. Майковым: ""Царство Душана не дает сербам спать", – недавно где-то я читал, и это правда: не было бы вредно, если бы этим историческим славным воспоминанием сербы поддерживали свой дух, но беда-то в том, что это историческое воспоминание заставляет их разыгрывать роль, им не подходящую, заставляет их обманывать и нас, и себя; заставляет их больше мечтать и меньше делать… Как хотите, но это печально в том государстве, которое находится в таком трудном положении как Сербия, которое должно прежде всего воспитывать характеры деловые и людей, работающих здраво и аккуратно" .
Примечания
1 Јовановић С. Влада Александра Обреновића. Књ. 2 // Сабрана дела С. Јовановића. Београд, 1990. Т. 7. С. 13–17. См. также: Рајић С. Владан Ђорђевић. Београд, 2007.
2 Милићевић М. Реформа војске Србије. 1897–1900. Београд, 2002. С. 163–166.
3 Там же. С. 12.
4 См., например: Младеновић Б. Српске династије у мемоарима пуковника Павла Блажарића // Нововековне српске династије у мемоаристици. (Зборник радова). Београд, 2007. С. 367–368.
5 Рукописно одељење Матице Српске (далее – РОМС). Заоставштина Милана Јовановића-Стојимировића. Бр. М.13.426. "Заверенички разлози".
6 Јовановић С. Влада Александра Обреновића. Књ. 2. С. 326. См. также: Милићевић М. Реформа војске Србије… С. 21.
7 РОМС. Заоставштина Милана Јовановића-Стојимировића. Бр. М.13.426. "Казивања Боре-Буки Јовановића о 29. мају 1903.".
8 Милићевић М. Реформа војске Србије… С. 8, 59; Новаковић С. Двадесет година уставне политике у Србији. 1883–1903. Београд, 1912. С. 71.
9 Каљевић Љ. Моје успомене. Београд, 1908. С. 55.
10 РОМС. Заоставштина Милана Јовановића-Стојимировића. Бр. М.13.426. "Краљ Милан од Ивањданског атентата до смрти и непосредно после ње".
11 Там же. "Казивања Боре-Буки Јовановића о 29. мају 1903.".
12 Јовановић С. Влада Александра Обреновића. Књ. 2. С. 365.
13 Младеновић Б. Српске династије у мемоарима пуковника Павла Блажарића… С. 368.
14 Архив Српске академије наука и уметности (далее – АСАНУ). Бр. 9327. Свеска XVI (2). Дневник Милана Милићевића (запись от 6 и 7 июля 1900 г.).
15 Там же… Подробнее о реакции Милана Обреновича на помолвку сына см. Крестић П. Кнез и краљ Милан у мемоаристици // Историјски часопис. Београд, 2007. Књ. LIV. С. 207–208.
16 Архив внешней политики Российской империи (далее – АВПРИ). Ф. Политархив. Д. 2861 (1900 г.). Л. 85 (П.Б. Мансуров – В.Н. Ламздорфу. Белград, 15/28 августа 1900 г.).
17 Там же. Л. 10 об. – 11 (П.Б. Мансуров – В.Н. Ламздорфу. Белград, 6 июля 1900 г.).
18 Там же. Л. 34 (П.Б. Мансуров – В.Н. Ламздорфу. Белград, 13/25 июля 1900 г.).
19 Там же. Л. 46 (В.Н. Ламздорф – П.Б. Мансурову. Петербург, 16 июля 1900 г.).
2 °Charykow N. Glimpses of High Politics. Through War & Peace. 1855–1929. London, 1931. P. 232.
21 Поповић Н. Србија и царска Русија. Београд, 2007. С. 45.
22 Столић А. Краљица Драга Обреновић. Београд, 2009. С. 155–166.
23 Архив Србиjе (далее – АС). Фонд Стоjана Новаковића. Бр. 1245 (М. Вуjић – С. Новаковићу. Београд, 20. октобра 1901.). См. также: Војводић М. Петроградске године Стојана Новаковића (1900–1905). Београд, 2009. С. 25–26; Столић А. Краљица Драга Обреновић.С. 173–174.
24 АС. Фонд Стојана Новаковића. Бр. 172 (С. Новаковић – Александру Обреновићу. Петроград, 12. новембра 1901.).
25 АВПРИ. Ф. Политархив. Д. 492. Ч. III (1901 г.). Л. 131 об. (Н.В. Чарыков – В.Н. Ламздорфу. Белград, 21 ноября 1901 г.).
26 Там же. Д. 495. Ч. II (1902 г.). Л. 51 (В.Н. Ламздорф – Н.В. Чарыкову. Петербург, 13 июня 1902 г.).
27 Там же. Л. 161 (В.Н. Ламздорф – Н.В. Чарыкову. Петербург, 4 сентября 1902 г.).
28 Там же. Ф. Канцелярия. Д. 13 (1902 г.) Л. 397 (В.Н. Ламздорф – Н.В. Чарыкову. Петербург, 24 сентября 1902 г.).
29 См.: Столић А. Краљица Драга Обреновић. С. 175; Казимировић В. Црна рука. Крагујевац, 1997. С. 146.
30 АВПРИ. Ф. Политархив. Д. 2861 (1900 г.). Л. 2.
31 Там же. Д. 492. Ч. III. Л. 11–12 об. (Б.Н. Евреинов – В.Н. Ламздорфу. Белград, 17 сентября 1901 г.).
32 Столић А. Краљица Драга Обреновић. С. 172–173.
33 Витте С.Ю. Воспоминания. Таллинн; М., 1994. Т. 2. С. 254.
34 См.: Ламздорф В.Н. Дневник. 1894–1896. М., 1991. С. 37, 39, 45 (записи от 3, 6 и 20 февраля 1894 г.).
35 АВПРИ. Ф. Политархив. Д. 496 (1902 г.). Л. 248 об. – 249 (Н.В. Чарыков – В.Н. Ламздорфу. Белград, 5 ноября 1902 г.).
36 См.: Војводић М. Србија у међународним односима крајем XIX и почетком XX века. Београд, 1988. С. 455–457.
37 АВПРИ. Ф. Политархив. Д. 499 (1903 г.). Л. 101 об.
38 РОМС. Заоставштина Милана Јовановића-Стојимировића. Бр. М.13.426. "Казивања Боре-Буки Јовановића о 29. мају 1903.".
39 См.: Шемякин А.Л. Убиение генерала Павловича. Как в Белграде расстреливали георгиевского кавалера // Родина. 2007. № 9. С. 67.
40 АВПРИ. Ф. Политархив. Д. 500. Ч. I (1903 г.). Л. 337.
41 Там же. Л. 367.
42 Семиз Д. Један руски савремени докуменат о 29. маја // Нова Европа. Књ. XVI. Бр. 7. 11 октобра 1927. С. 228; Вишняков Я.В. "Котел с расплавленным металлом". К чему привел сербов Майский переворот 1903 г. // Родина. 2003. № 10. С. 82.
43 Дневник генерала А.Н. Куропаткина. М., 2010. С. 93 (запись от 25 декабря 1902 г.).
44 Российский Государственный военно-исторический архив. Ф. 400. Оп. 4. Д. 313. Л. 30 (И.Н. Сысоев – В.П. Целебровскому. Белград, 4 июня 1903 г.).
45 См.: Екмечић М. Аустро-Угарска обавештајна служба и Мајски преврат // Историјски часопис. Београд, 1985. Књ. XXXII. С. 141–168.
46 Казимировић В. Црна рука. С. 15–16.
47 См.: Један новинар (С. Протић). Политичка размишљања из историје наших дана // Дело. Београд, 1894.
48 Пироћанац М. Белешке / приред. С. Рајић. Београд, 2004. С. 292.
49 Поповић М. Борбе за парламентарни режим у Србији. Београд, 1939. С. 89; Чубриловић В. Историја политичке мисли у Србији XIX века. Београд, 1982. С. 282–283; Историја Српског народа. Београд. 1983. Књ. 6. Т. 1. С. 92; Екмечић М. Стварање Југославије. Београд. 1989. Књ. 2. С. 546; Живојиновић Д. Краљ Петар I Карађорђевић. Београд, 1990. Књ. 2. С. 115; Протић М. Радикали у Србији. Идеје и покрет (1881–1903). Београд, 1990. С. 17; Исти. Успон и пад српске идеје. Београд, 1995. С. 27; Исти. The Serbian Radical Movement 1881–1903. A Historical Aspect // Balcanica. Vol. XXXVI. Belgrade, 2006. P. 131, и др… Схожие оценки популярны и в мировой литературе. См., например: Dragnich A. Serbia, Nikola Pasic and Yugoslavia. Rutgers University Press. New Branswick, New Jersey, 1974. P. 70; Балканы в конце XIX – начале XX века. Очерки становления национальных государств и политической структуры в Юго-Восточной Европе. М., 1991. С. 20–22; The Serbs and their Leaders in the Twentienth Century. Ashgate Publishing Limited. Aldershot, Brookfi eld, 1997. P. 2; Павловић С. Србија. Историја иза имена. Београд, 2004 (перевод с английского оригинала). С. 98, и др.
50 Протић М. Српске политичке странке после уједињења (1918–1919) // Србија на крају Првог светског рата. Београд, 1990. С. 137… Весьма близкое мнение содержится и в: Dragnich A. The Development of Parlamentary Government in Serbia. New York, 1978. P. 106.
51 См.: Батаковић Д. Успомене Панте Драшкића у српској мемоарској литератури // Драшкић П. Мемоари / приред. Д. Батаковић. Београд, 1990. С. 19; Љушић Р. Милан Обреновић // Љушић Р. Србија 19. века. Изабрани радови. Београд, 1994. С. 142; Нова историја Српског народа. Београд; Лозана, 2000, и др.
52 Троцкий Л.Д. Балканы и Балканская война // Русские о Сербии и сербах. СПб., 2006. С. 526.
53 Погодин А.Л. Славянский мир. Политическое и экономическое положение славянских народов перед войной 1914 г. М., 1915. С. 337.
54 Троцкий Л.Д. Балканы и Балканская война… С. 510.
55 Мале А. Дневник са српског двора. 1892–1894 / прев. и приред. Љ. Мирковић. Београд, 1999. С. 204.
56 Дарам М. Кроз српске земље (1900–1903) / прев. и погов. написао В. Милановић. Београд, 1997. С. 140.
57 Тодоровић П. Крвава година / приред. Л. Перовић. Београд, 1991. С. 90.
58 См.: Протић М. Српске политичке странке после уједињења (1918–1919)… С. 137; Нова историја Српског народа. С. 188, и др.
59 Љушић Р. Политичке генерације у Србији // Српске политичке генерације. 1788–1918. Београд, 1998. С. 9–35; Столић А. Страначка генерација 1878–1903 // Там же. С. 105–113.
60 Stokes G. Politics as Development. The Emergence of Political Parties in Nineteenth-Century Serbia. Durham; London, 1990. P. 201.
61 См.: Јовановић С. Влада Милана Обреновића. Београд, 1926. Књ.1. С. 25: Протић М. Успон и пад српске идеје. С. 109; Вебер А. Идеи к проблемам социологии государства и культуры // Вебер А. Избранное: кризис европейской культуры. М., 1999. С. 86–89.
62 Stokes G. Politics as Development… P. 297; Согрин В.В., Патрушев А.И., Токарева Е.С., Фадеева Т.М. Либерализм Запада. XVII–XX века. М., 1995. С. 66.
63 АС. Фонд Стојана Новаковића. Бр. 548. Л. 1.
64 О реформаторской деятельности напредняков подробнее см.: Petrovich M.B. A History of Modern Serbia. 1804–1918. New York; London, 1976. Vol. 2. P. 416; Трифуновић М. Историја
Радикалне странке (Oд постанка до 1903.). Београд, 1995. С. 84; Батаковић Д. Србија на Западу: о француским утицајима на политички развој модерне Србије // Сусрет или сукоб цивилизација на Балкану. Београд, 1998. С. 317; Поповић-Обрадовић О. Парламентаризам у Србији. 1903–1914. Београд, 1998. С. 59; Шемякин А.Л. Сербия на переломе. Обретение независимости и проблема модернизации (1880-е годы) // Славянские народы: общность истории и культуры. К 70-летию члена-корреспондента РАН В.К. Волкова. М., 2000. С. 228–255; Перовић Л. Милан Пироћанац – западњак у Србији 19. века // Србија у модернизацијским процесима 19. и 20. века. Београд, 2003. Књ. 3. Улога елита. С. 11–72.
65 Овсяный Н.Р. Сербия и сербы. СПб., 1898. С. 90.
66 Лавелэ Э. де. Балканский полуостров. М., 1889. Ч. 1. С. 204.
67 Павловић С. Србија. Историја иза имена. С. 86.
68 Подробнее об этом см.: Перовић Л. Српски социјалисти XIX века. Београд, 1995. Књ. 3. С. 10; Шемјакин А.Л. Либерална идеја и традиција: унутрашња борба у Србији у првој деценији независности // Српска политичка мисао. 1997. Бр. 1–2; Деспотовић Љ. Српска политичка модерна. Србија у процесима политичке модернизације 19. века. Нови-Сад, 2003. С. 193.
69 См.: Перовић Л. Српски социјалисти XIX века. Књ. 3; Шемякин А.Л. Никола Пашич и русские социалисты в Цюрихе (1868–1872) // Токови историје. Београд, 1997. Бр. 1–2; Трговчевић Љ. Планирана елита. Београд, 2003.
70 Об идеологии Радикальной партии подробнее см.: Перовић Л. Српски социјалисти XIX века. Књ. 3; Поповић-Обрадовић О. О идеолошком профилу радикала 1903–1914. // Токови историје. 1994. Београд, 1995. Бр. 1–2. С. 59–76; Мијатовић Б. Основни погледи напредњака и радикала током 80-их година XIX века // Српска политичка мисао. 1996. Бр. 1–4. С. 241–259; Шемякин А.Л. Идеология Николы Пашича. Формирование и эволюция (1868–1891). М., 1998; Мишкова Д. Сърбският радикализъм през XIX в.: страници от историята на балканския популизъм // Токови историје. Београд, 1999. Бр. 1–4. С. 36–68; Деспотовић Љ. Српска политичка модерна…; Стојановић Д. Србија и демократија. 1903–1914. Београд, 2003.
71 АСАНУ. Пашићеве хартије. Бр. 14615–1–27.
72 См.: Дюверже М. Политические партии. М., 2000. С. 116–122.
73 Шемякин А.Л. Идеология Николы Пашича. Формирование и эволюция (1868–1891). С. 165–167.
74 Јанковић Д. Рађање парламентарне демократије. Политичке странке у Србији XIX века. Београд, 1997. С. 428.
75 Медушевский А.Н. Проблемы современной демократии // Острогорский М.Я. Демократия и политические партии. М., 1997. С. 11.
76 Перовић Л. Српски социјалисти XIX века. Књ. 3. С. 120.
77 Тодоровић П. Огледало. Знаке из прошлости / приред. Л. Перовић. Београд, 1997. С. 206.
78 Подробнее о функционировании "радикального режима" в 1889–1892 гг. см.: Шемякин А.Л. Обреченная конституция: сербский Устав 1888 г. // Новая и новейшая история. 2002. № 4. С. 64–81.
79 См.: Поповић-Обрадовић О. Идеја и пракса уставности у Србији 1869–1914: између либералне и народне државе // Русија, Србија, Црна Гора. Хелсиншке свеске. Београд, 2000. С. 43; Шемякин А.Л. Традиционное общество и вызовы модернизации. Сербия последней трети XIX – начала XX в. глазами русских // Человек на Балканах и процессы модернизации. Синдром отягощенной наследственности (последняя треть XIX – первая половина XX в.) СПб., 2004. С. 33–35; Стојановић Д. Србија и демократија… С. 322–347; Иста. Уље на води: политика и друштво у модерној историји Србије // Димић Љ., Стојановић Д., Јовановић М. Србија 1804–2004. Три виђења или позив на диалог. Београд, 2005. С. 133.
80 Поповић-Обрадовић О. Парламентаризам у Србији… С. 48.
81 Стојановић Д. Уље на води: политика и друштво у модерној историји Србије… С. 130–132.
82 Отдел рукописей Института русской литературы РАН (Пушкинского Дома). Ф. 572. Д. 44. Л. 27 об. (Белград, 3 марта 1882 г.).
83 Крстић Н. Дневник. Јавни живот. IV / приред. М. Јагодић. Београд, 2007. С. 267 (запись от 12 ноября 1895 г.).
84 РОМС. Бр. М.14.045. Ђорђевић В. Успомене: културне скице из XIX века. Књ.3. "У војсци". XI.
85 См.: Маријан В. Влада Јована Авакумовића. Покушај сузбијања радикализма у Србији. Београд, 1996.
86 Антић Ч. Кратка историја Србије. Београд, 2004. С. 83.
87 Подробнее об этом см.: Трифуновић М. Историjа Радикалне странке (Од постанка до 1903.). С. 198–200.
88 См.: Марковић С. Гроф Чедомиљ Мијатовић. Викторијанац међу Србима. Београд, 2006. С. 172.
89 Николајевић Д. Краљ Милан и Тимочка буна. Београд, 1927. С. 70.
90 Новаковић С. Бугарско-српски рат и оновремене кризе. 1885–1886. Мемоарски листићи. Београд, 1907. С. 2.