Непобедиви - Станислав Лем 12 стр.


Господине навигаторе! Наређење од команданта! Морамо одмах натраг! викну узбудено Јарг, помоливши главу кроз отвор кабине.

Натраг? Зашто?

Не знам. Понављају сигнал за неодложно враћање и четири пута ЕВ.

ЕВ?! Ох, како су ми кости утрнуле! То значи да морамо да пожуримо. Дај ми овамо микрофон и извуци флерове.

Након десет минута сви људи који су радили напољу, ван заштитног поља, били су у колима. Рохан је повео своју невелику колону максималном брзином коју је допуштао брежуљкаст терен. Бланк, који је сада поред њега био на дужности везисте, нагло му пружи слушалице. Рохан сиђе унутра, у метални смештај, који је мирисао на загрејану пластику и у ваздушној струји која је долазила из вентилатора и мрсила му косу, слушао је измену сигнала између Галагерове групе, која је радила у пустињи, и Непобедивог. Као да се спремала олуја. Већ од раног јутра барометри су показивали низак притисак, али тек сада су се иза линије хоризонта појавили облаци оловне боје. Небо је изнад њих било чисто. Нису се могли пожалити на недостатак атмосферских сметњи у слушалицама је пуцкетало тако да су везу одржавали само Морзеовим знацима. Рохан је хватао групе уговорених сигнала. Укључио се у ово ослушкивање превише касно, те није могао да разабере о чему је реч. Схватио је само да се Галагерова група такође враћа у базу највећом брзином, а на броду је проглашено приправно стање и позвани су на своја места сви лекари.

Лекари у приправном стању, рече Балмину и Гралеву који су га гледали са ишчекивањем. Нека несрећа. Али сигурно ништа велико. Можда је дошло до одроњавања, могло је неког да затрпа

Говорио је тако пошто се знало да су Галагерови људи имали задатак да приступе геолошким ископавањима на месту које је одабрано приликом претходног извиђања. Додуше, он сам није веровао да се догодио само обичан несрећан случај на послу. Од базе их је делило једва шест километара, али претходна група је очевидно повучена много раније, јер су, у тренутку када су угледали тамну, усправну контуру Непобедивог, прелазили преко сасвим свежих трагова гусеница, а при оваквом ветру трагови нису остајали видљиви ни пола часа.

Приближили су се гранци унутрашњег поља и почели да шаљу сигнале да им се отвори пролаз. Чудновато дуго су морали да чекају, док им најзад не одговорише на позив. Најзад се запалише уговорена плава светла, и они се увезоше у простор унутрашњег периметра. Ту је већ била група с Кондора. Значи, то су њу пропустили пре Роханове групе, а не Галагерове геологе. Гусеничари су стајали једни поред свознице, други су стајали на прилазном путу и ометали вожњу другима, владао је неред. Ијуди су трчали, упадајући до колена у песак, аутомати су сијали упаљеним светиљкама.

Већ се спуштао мрак. За тренутак Рохан није могао да се снађе у том хаосу. Одједном на висини плану стуб заслепљујуће белине. Велики рефлектор учинио је ракету налик на морски светионик. Далеко у пустињи Рохан опази светла колоне, која су ишла час навише, час наниже, као да се одиста приближавала каква поморска ескадра. Поново блеснуше светла отвореног поља сила. Машине још нису стале, а Галагерови људи су већ скакали из њих у песак, од свознице је стизао на точковима други рефлектор, кроз шпалир машина збијених и одгурнутих на једну и другу страну ишла је група људи, окружавајући носила на којима је неко лежао.

Рохан одгурну људе који су стајали пред њим и запањи се. У први мах је био помислио да се доиста догодио несрећан случај, али човек на носилима је имао везане руке и ноге.

Трзајући се целим телом да су просто шкрипали конопци којима је био везан, испуштао је кроз широко отворена уста скичећи, ужасан глас. Група је већ прошла, идући за колотечинама рефлектора који ју је предводио, а до Рохана, који је стајао у мраку, још је допирало то нељудско скичање, различито од свега што је икад чуо. Бела светлосна мрља с људским фигурама које су се кретале у њој смањила се, дижући се уз свозницу, и нестала у широко разјапљеном улазу товарног отвора. Рохан поче да распитује шта се десило, али око њега су били само људи из Кондорове екипе који нису знали ништа, као ни он.

Прође прилично времена док се није довољно сабрао и завео какав-такав ред. Заустављени низ машина, кренуо је грмећи моторима, над лифтом се запалише светла, група људи око лифта се осетно смањи, и Рохан се попе горе као један од последњих, с тешко натовареним арктанима, чија му је мирноћа сада изгледала као нарочито перфидна подругљивост. У ракети се чуло отегнуто звоњење информатора и унутрашњих телефона, на зидовима су још била упаљена слова алармни позив лекарима да се јаве на посао, али и та се слова убрзо угасише и гужва поче донекле да се смањује. Део посаде спуштао се доле у трпезарију, чуо се разговор у ходнику, који је одзвањао од људских корака, један закаснели арктан је ступао, тешким корацима, у правцу одељења за роботе, најзад се сви разиђоше, а Рохан је остао, као обезвлађен, као да је изгубио наду да ће икад схватити ово што се догодило, као да је већ био убеђен да никаквог објашњења не може да буде нити ће га бити.

Прође прилично времена док се није довољно сабрао и завео какав-такав ред. Заустављени низ машина, кренуо је грмећи моторима, над лифтом се запалише светла, група људи око лифта се осетно смањи, и Рохан се попе горе као један од последњих, с тешко натовареним арктанима, чија му је мирноћа сада изгледала као нарочито перфидна подругљивост. У ракети се чуло отегнуто звоњење информатора и унутрашњих телефона, на зидовима су још била упаљена слова алармни позив лекарима да се јаве на посао, али и та се слова убрзо угасише и гужва поче донекле да се смањује. Део посаде спуштао се доле у трпезарију, чуо се разговор у ходнику, који је одзвањао од људских корака, један закаснели арктан је ступао, тешким корацима, у правцу одељења за роботе, најзад се сви разиђоше, а Рохан је остао, као обезвлађен, као да је изгубио наду да ће икад схватити ово што се догодило, као да је већ био убеђен да никаквог објашњења не може да буде нити ће га бити.

Рохане!

Пред њим је стајао Гарб. Тај узвик га отрезни. Стресе се.

То сте ви? Докторе видели сте? Ко је то био?

Кертелен.

Шта?! Немогуће

Видео сам га готово до самог краја

До каквог краја?

Био сам с њим, рече Гарб, неприродно мирним гласом. Рохан запази у његовим наочарима светлуцање сијалица из ходника.

Група за истраживање пустиње промуца.

Да.

И шта му се десило?

Галагер је то место означио на основу сеизмичких сондирања запали смо у лавиринт малих, кривудавих ходника, говорио је полако Гарб, као да није ни говорио Рахану, него као да је и сам настојао да се тачно присети како су текли догађаји. Тамо стоје меке омање стене органског порекла, покривене водом, пуно пећина, шпиља, морали смо гусеничаре да оставимо горе Ишли смо држећи се један уз другог, било нас је једанаест. Ферометри су показивали присуство веће количине железа; тражили смо га. Кертелен је мислио да мора да су негде сакривене некакве машине

Да, мени је такође говорио нешто о томе и онда?

У једној од пећина, сасвим плитко, испод муља тамо постоје чак и сталактити и сталагмити нашао је неку врсту аутомата.

Одиста?

Не, није оно што ви мислите. Потпуна трулеж, изједена чак не ни рђом, то је нека смеша која не рђа, него кородирана, полуизгорела, просто остаци.

Али можда други

Али тај аутомат је стар најмање триста хиљада година

Откуд можете да знате?

Зато што се на површини таложио кречњак, постепено, како се испаравала вода која је капала са сталактита на своду. Галагер је лично вршио процењивачка мерења, према темпу испаравања, стварања талога и његове дебљине. Триста хиљада година је најскромнији прорачун Уосталом, тај аутомат у ствари личи, знате ли на шта? На оне рушевине!

Значи, то није никакав аутомат

Не, мора да се кретао, али не на две ноге. И не као рак. Уосталом, нисмо имали времена да испитамо, јер одмах затим

Шта се десило?

Сваки час сам пребројавао људе. Био сам заштићен, и морао сам да пазим на њих, разумете али сви су били с навученим маскама, знате како то изгледа, сви су налик један на другог, а комбинезони такође нису били у боји, јер су били упрљани глином. У један мах нестаде ми један човек. Позвах све и почесмо да тражимо. Кертелен се много радовао због тог свог проналаска и бушкао је даље Мислио сам да се просто удубио у неки од кракова клисуре Тамо има много уличица, али све су кратке, плитке, савршено осветљене Одједном он изиђе пред нас иза завијутка, и већ у таквом стању. Нигрен је био с нама, мислио је да је то топлотни удар

И шта је, у ствари, с њим?

Изгубио је свест. Иако, у ствари, није. Може да хода, да се креће, једино што с њим не може да се успостави контакт. Сем тога изгубио је способност говора. Чули сте његов глас?

Чуо сам.

Сад као да се мало уморио. Раније је било још горе. Није препознавао никога од нас. У први мах то је било најгоре. Кертелене, где си, повикао сам, а он пролази поред мене, као да је оглувео, прође између нас, али таквим кораком, на такав начин да свима трнци прођоше кроз кожу. Потпуно други човек. Не реагује на позиве, те морадосмо да јуримо за њим. Шта се тамо догађало! Речју, морали смо га везати, иначе га не бисмо довели натраг.

Шта кажу лекари?

Као обично, говоре латински, али сем тога не знају ништа. Нигрен и Сакс су код команданта, можеш тамо да распиташ

Шта кажу лекари?

Као обично, говоре латински, али сем тога не знају ништа. Нигрен и Сакс су код команданта, можеш тамо да распиташ

Гарб оде тешким кораком, држећи главу мало накривљену, на свој начин. Рохан уђе у лифт и повезе се горе, у командну кабину. Била је празна, али у пролазу поред картографске кабине зачу кроз одшкринута врата Саксов глас. Уђе унутра.

Као да је потпуно изгубио памћење. Тако то изгледа, говорио је неурофизиолог. Стајао је леђима окренут Рохану, гледајући рендгенски снимак који је држао у рукама. За столом је седео, над отвореном бродском књигом, астрогатор, с руком дигнутом и ослоњеном на регале, набијене свитцима са звезданим мапама. Ћутке је слушао Сакса, који је полако враћао снимак у коверат.

Амнезија. Али изузетна. Изгубио је не само памћење о томе ко је, него и говор, и способност писања, читања; у ствари, то чак и није амнезија, него потпун распад, уништење личности. Није од ње остало ништа, сем најпримитивнијих рефлекса. Може да хода и да једе, али само ако му се јело ставља у уста. Хвата, али

Назад Дальше