Враћао се с неколицином људи, седећи у углу кабине највећег транспортера. Њихове гласове је чуо као из највеће даљине. Боцман Тернер је говорио нешто о тровању, али га оштро ућуткаше.
Тровање? Чиме? Сви филтери су у савршеном стању! Цистерне пуне кисеоника. Залихе воде недирнуте хране колико хоћеш
Видели сте како је изгледао онај кога смо нашли у малој навигационој кабини? упита Бланк. Познавао сам га Не бих га препознао, али је на руци имао прстен
Нико му не одговори. Стигавши у базу, Рохан се упути право Хорпаху. Захваљујући телевизијској трансмисији и рапортима групе која се раније вратила и предала му неколико стотина одличних снимака, Хорпах је већ нешто знао о ситуацији. Рохан и нехотице осети олакшање што не мора команданту да подноси извештај о ономе што је видео.
Астрогатор се пажљиво загледа у њега, уставши од стола на коме су мапе околине биле покривене примљеним фотографијама. Били су сами у великој навигационој кабини.
Саберите се, Рохане, рече астрогатор. Схватам шта осећате, али потребна нам је пре свега разборитост. И сабраност. Морамо разрешити до краја ту идиотску загонетку.
Имали су сва средства обезбеђења: енергоботе, ласере, бацаче. Имали су исто што и ми, безбојним гласом рече Рохан. Нагло седе. Извињавам се рече.
Астрогатор извади из зидног ормана флашу с коњаком.
Старо средство понекад помаже. Попијте ово, Рохане. Некада се то употребљавало на бојном пољу
Рохан ћутке испи јако пиће.
Проверио сам збирне сатове свих агрегата сила, рече тоном као да се тужи. Није их напало ништа. Чак нису испалили ниједан хитац. Просто просто
Полудели? мирно добаци астрогатор.
Хтео бих бар у то да будем убеђен. Али како је то могуће?
Видели сте палубну књигу?
Нисам. Гарб ју је понео. Имате је?
Да. Након датума атерирања постоје само четири записа. Односе се на оне рушевине које сте испитивали и на мушице.
Не разумем. Какве мушице?
То не знам. Дословно пише овако Диже са стола отворену књигу.
Никаквих ознака живота на копну. Састав атмосфере то су подаци анализе ево, овде У 18,40 друга патрола која се на гусеничарима враћала из рушевина запала је у локалну пешчану олују с великом активношћу атмосферског пражњења. Упркос сметњама, успостављена радио-веза. Патрола јавља о открићу великог броја мушица које налећу
Астрогатор прекиде и врати књигу на сто.
А даље? Зашто не завршите?
То је крај. Ту се прекида последњи запис.
И нема ничег више?
Остало можете да видите.
Потури му отворену страну. Била је покривена нечитким жврљаријама. Рохан је разрогаченим очима гутао хаос испремештаних линија.
Овде је као слово б рече тихо.
Да. А овде Г. Велико Г. Као да је писало мало дете Не чини вам се?
Рохан је ћутао с празном чашом у рукама. Заборавио је да је врати на сто. Помислио је на своје недавне амбиције: сањао је да сам једном поведе Непобедивог. Сада је био захвалан судбини што не мора он да решава о даљој будућности експедиције.
Молим вас, позовите руководиоце специјалистичких група. Рохане! Пробудите се!
Извињавам се. Саветовање, господине астрогаторе?
Да. Нека сви дођу у библиотеку.
Након четврт часа сви су већ седели у великој, квадратној дворани, са зидовима обложеним обојеним емајлом; зидови су крили у себи књиге и микрофилмове. Најодвратнија је ваљда била невероватна сличност распореда и уређаја просторија на Кондору и Непобедивом. Разумљиво били су то бродови близанци али док је гледао у угао, Рохан није могао да одагна од себе слике лудила које су му се урезале у памћење.
Сваки човек је ту имао своје устаљено место. Биолог, лекар, планетолог, инжењери електронике и веза, кибернетичари и физичари седели су у фотељама поређаним у полукруг. Тих деветнаест људи представљали су стратешки мозак брода. Астрогатор је стајао сам, поред до половине спуштеног белог екрана.
Јесу ли сви присутни упознати са стањем откривеним на Кондору?
Одговор је било многогласно потврдно мумлање.
До овог тренутка, рече Хорпах, екипе које раде у периметру Кондора пронашле су двадесет и девет тела. На самом броду их је нађено тридесет и четири, међу којима једно сачувано савршено, захваљујући замрзнутости у хибернатору. Доктор Нигрен, који се баш вратио оданде, поднеће нам општи извештај
Немам много да саопштим, рече устајући мали лекар. Полако је пришао астрологу. Био је за главу нижи од њега.
Немам много да саопштим, рече устајући мали лекар. Полако је пришао астрологу. Био је за главу нижи од њега.
Нашли смо само девет тела мумификованих. Сем онога једног које је командант споменуо, а које ће бити испитивано посебно. То су, у ствари, костури или делови костура извађени из песка. Мумификација се догађала унутар брода, где су били услови погодни за то: веома мала влажност ваздуха, практични недостатак бактерија које изазивају труљење и не много висока температура. Тела која су се налазила на слободном простору подлегала су распадању, које се појачавало у кишним периодима, јер песак ту садржи знатан проценат ферооксида и феросулфида, који реагују у додиру са слабим киселинама Уосталом, мислим да су те појединости небитне. Ако би био пожељан приказ реакција које су настајале, ствар би могла да се пренесе колегама хемичарима. У сваком случају, у условима спољног простора мумификација није могла да се догоди тим пре, што је деловало још и присуство воде и супстанција које се у њој растапају, као и због деловања песка, које је трајало неколико година. Тим последњим објашњава се још и углачаност коштаних површина.
Извињавам се, прекиде га астрогатор. У овом тренутку је најважнији узрок смрти тих људи, докторе
Нема никаквих знака насилне смрти, барем на телима најбоље очуваним, одмах објасни лекар. Није гледао ни у кога, изгледало је као да посматра нешто невидљиво у руци дигнутој ка лицу. Слика је таква као да су умрли природно.
То значи?
Без спољног, насилног деловања. Неке дуге кости, нађене одвојено, јесу сломљене, али таква оштећења су могла да наступе и касније. Да би се то установило, морала би да се обаве дужа испитивања. Они који су на себи имали одећу, имају неоштећене како кожне навлаке, тако и кости. Никаквих рана, ако се не рачунају незнатне огреботине, које сигурно не би могле бити узрок смрти.
Па онда, на који су начин умрли?
То не знам. Може се претпоставити да су умрли од глади или жеди
Али залихе воде и хране су остале неискоришћене, примети са свога места Гарб.
Знам.
Неко време је владало ћутање.
Мумификација је пре свега лишавање организма воде, објасни Нигрен. Упорно није гледао у очи никоме од присутних. Масна ткива подлежу променама, али њих је могуће открити. И ето, ти људи су практично остали без њих. Баш као после дуготрајног гладовања.
Али онај сачувани у хибернатору није, добаци Рохан, који је стајао иза последњег реда фотеља.
То је истина. Али он је вероватно умро од замрзавања. Мора да је на непознат начин стигао у хибернатор; можда је напросто заспао док је температура опадала.
Допуштате ли могућност скупног тровања? упита Хорпах.
Не.
Али, докторе не можете тако категорички
Могу то да кажем, одговори лекар. До тровања у планетарним условима може да дође или путем плућа, због удисаних гасова, или путем пробавног система, или кроз кожу. Нека од најбоље очуваних тела имала су на себи кисеоничке апарате. У боцама је било кисеоника. Било би га довољно за још двадесетак часова
То је истина, помисли Рохан. Сетио се оног човека: затегнута кожа на лобањи с остацима мрких мрља на јабучним костима, очне дупље из којих се просипао песак.
Ти људи нису могли појести ништа затровано, јер овде нема ничега што би се могло јести. То значи, на копну. А нису предузимали никакав лов у океану. Катастрофа је наступила убрзо након атерирања. Једва су једну патролу били послали да испита рушевине. То је било све. Уосталом, управо видим Мак Мина. Колега Мин, завршили сте?
Да, рече с врата биохемичар. Све главе се сад окренуше према њему. Прошао је средином између оних што су седели и стао поред Нигрена. На себи је још имао дугу лабораторијску кецељу.
Извршили сте анализу?
Да.
Доктор Мак Мин је испитивао тело човека који је остао залеђен у Хибернатору, објасни Нигрен. Можда ћете одмах казати шта сте пронашли?
Ништа, рече Мак Мин. Косу је имао тако светлу да није било јасно није ли сасвим седа, и очи је имао исте боје. Чак су и његови очни капци били покривени крупним пегама. Али сада то издужено коњско лице није будило ничији смех.
Никаквих отрова органских ни неорганских. Сви ензимски скупови ткива у правилном стању. Крв нормална. У желуцу остаци свареног двопека и концентрата.
Па од чега је умро? упита Хорпах. Био је и даље једнако миран.
Па од чега је умро? упита Хорпах. Био је и даље једнако миран.
Просто се смрзнуо, одговори Мак Мин, и тек тада опази да има на себи кецељу. Откопча предице и баци кецељу поред себе на фотељу. Клиска тканина склизну и паде на под.
И какво је ваше мишљење, господо? упита неумољиви астрогатор.
Ја немам никакво, рече Мак Мин. Могу само да потврдим да ти људи нису умрли од тровања.
А некаква радиоактивна супстанца која би подлегала брзом распадању? Или чврсто зрачење?
Чврсто зрачење у убиственим дозама оставља трагове: озледе крвних судова, петехије, промене крвне слике. Нема таквих промена. Такође нема радиоактивне супстанце која би, прогутана у смртној дози пре осам година, нестала без трага. Овдашњи ниво радиоактивности је нижи од земаљског. Ови људи нису наишли ни на какав вид зрачне активности. За то могу да јамчим.
Али нешто их је ипак убило! раздраженим гласом рече планетолог Балмин.
Мак Мин је ћутао. Нигрен му нешто рече тихо. Биохемичар климну главом и изиђе, пролазећи поред оних што су седели у редовима. Тада Нигрен сиђе с подијума и седе на своје место.
Ствар не изгледа добро, рече астрогатор. У сваком случају, од биолога се не можемо надати помоћи. Има ли неко други од господе шта да каже?
Да.
Устаде Сарнер, физичар-атомиста.
Објашњење за Кондоров крај налази се на њему самом, рече. Задржа на свима редом поглед далековиде птице. Мада је косу имао црну, мрежњаче очију биле су му готово беле.
То значи, оно је тамо, само што ми за сад не умемо да га одгонетнемо. Хаос који смо затекли у кабинама, положај и размештај мртвих тела, оштећења инсталација све то нешто говори.
Ако немате да кажете нешто више добаци Гарб.
Полако. Налазимо се у мраку. Морамо да тражимо некакав пут. За сад знамо веома мало. Имам утисак да немамо храбрости чак ни да се присетимо неких ствари које смо видели на Кондору. Зато се тако упорно враћамо хипотези о тровању и скупном лудилу које је које је из тога проистекло. У интересу нас самих и из обзира према онима са Кондора морамо ипак да будемо неумољиви према чињеницама. Молим или чак улажем категорички захтев да свако од нас каже овде, одмах, шта га је највише шокирало на Кондору. Шта је то што, можда, није поверио никоме. За шта је помислио да треба да буде заборављено.