Та чекајте. Није важна фантастичност, али у еволуцији, у еволуционој игри увек добија биће с развијенијим нервним системом, зар не? У том случају уместо нервног био је, рецимо, некакав електрични, али принцип остаје исти.
То је истина, астрогаторе, али само када су у питању једнородни организми, настали на планети на природни начин, а не они који стигну из других звезданих система.
Не разумем.
Напросто, биохемијски услови функционисања бића на ЗемИји јесу и увек су били готово исти. Алге, амебе, биљке, животиње ниже и више изграђени су од ћелија готово идентичних, имају готово исту размену материје беланчевинасту па према таквом једнаком старту, чинилац који их разликује постаје онај о коме сте говорили. Није то чинилац једини, али у сваком случају је један од најважнијих. Овде је, међутим, било другачије. Најразвијенији од механизама који су се спустили на Регис црпли су енергију из властитих радиоактивних залиха, али простији уређаји, некакви мали ремонтни системи, претпоставимо, могли су да имају батерије које су се пуниле сунчаном енергијом. Били би тада необично привилегованији у односу према првима.
Али ови виши могли су баш њих да експлоатишу, да им одузму сунчане батерије а уосталом, куда води овај спор? Можда не вреди дискутовати о овоме, Лауда?
Не, то је битна ствар, астрогаторе, то је веома важна тачка, јер је по моме мишљењу овде дошло до мртве еволуције веома специфичног карактера, започете у изузетним условима, које је створио стицај околности. Укратко речено, видим то овако: у овој еволуцији победила су устројства, прво, која имају способност најуспешнијег минијатурисања, а друго, устројства везана за земљу. Она прва дала су почетак такозваним црним облацима. Ја лично мислим да су то веома мали псеудоинсекти који могу да се сједињују у случају потребе, у некаквом заједничком интересу, у велике доминирајуће системе. Баш у виду облака. Тим путем је пошла еволуција покретних механизама. Они пак са сталним боравком започели су ону чудну врсту металне вегетације, коју представљају рушевине такозваних градова
Значи, по вашем мишљењу то нису градови?
Наравно да нису. То су једино велике скупине неномадских механизама, мртвих творевина, способних да се размножавају и да црпу сунчану енергију помоћу својеврсних органа А ти органи су, како ми се чини, оне троугласте плочице
Значи, ви сматрате да тај град и даље вегетира?
Не. Имам утисак да је због неког узрока, нама непознатог, тај град, у ствари, та метална шума изгубила битку за живот и сад представља једино остатке који рђају. Преостала је само једна форма: покретних структура које су овладале свим копнима планете.
Зашто?
Али ови виши могли су баш њих да експлоатишу, да им одузму сунчане батерије а уосталом, куда води овај спор? Можда не вреди дискутовати о овоме, Лауда?
Не, то је битна ствар, астрогаторе, то је веома важна тачка, јер је по моме мишљењу овде дошло до мртве еволуције веома специфичног карактера, започете у изузетним условима, које је створио стицај околности. Укратко речено, видим то овако: у овој еволуцији победила су устројства, прво, која имају способност најуспешнијег минијатурисања, а друго, устројства везана за земљу. Она прва дала су почетак такозваним црним облацима. Ја лично мислим да су то веома мали псеудоинсекти који могу да се сједињују у случају потребе, у некаквом заједничком интересу, у велике доминирајуће системе. Баш у виду облака. Тим путем је пошла еволуција покретних механизама. Они пак са сталним боравком започели су ону чудну врсту металне вегетације, коју представљају рушевине такозваних градова
Значи, по вашем мишљењу то нису градови?
Наравно да нису. То су једино велике скупине неномадских механизама, мртвих творевина, способних да се размножавају и да црпу сунчану енергију помоћу својеврсних органа А ти органи су, како ми се чини, оне троугласте плочице
Значи, ви сматрате да тај град и даље вегетира?
Не. Имам утисак да је због неког узрока, нама непознатог, тај град, у ствари, та метална шума изгубила битку за живот и сад представља једино остатке који рђају. Преостала је само једна форма: покретних структура које су овладале свим копнима планете.
Зашто?
Не знам. Подуватао сам се разних израчунавања. Може бити да се током последњих три милиона година сунце Региса III хладило брже него раније, тако да они велики, настањени организми нису из њега могли више да црпу довољне количине енергије. Али то су само магловита нагађања.
Рецимо да је тако као што говорите. Да ли претпостављате да ти облаци имају какав диспозициони центар, на површини или у подземљу планете?
Мислим да ништа такво не постоји. Можда ти микроорганизми сами постају такав центар, некакав мртви мозак када се спајају на одређени начин. Раздвајање може за њих да буде корисно. Представљају слободне ројеве, могу захваљујући томе да стално пребивају под сунцем, или да иду за бурним облацима, јер није искључено да црпу енергију из атмосферских пражњења. Али у тренутку опасности или шире наглих промена које запрете њиховом постојању, сједињују се
Нешто мора ипак да ослободи ту реакцију међусобног сједињавања, уосталом, где се за време ројења налази невероватно компликовано памћење о целом систему? Јер електрични мозак је мудрији од свих својих елемената, Лауда. Како би онда ти елементи могли, пошто га раставе, сами да ускоче на права места; најпре би морао да настане план целог мозга
Није баш неопходно. Било би довољно да сваки елеменат чува памћење о томе с каквим се другим елементима непосредно спајао. Рецимо, елеменат број један има да се сретне одређеним површинама са шест осталих; сваки од њих зна само то о себи. На тај начин количина информације која се налази у поједином елементу може да буде врло незнатна, али ван ње је потребан само некакав изазивач, некакав сигнал типа пажња! опасност, на који сви улазе у потребне конфигурације и у тренутку настаје мозак. Али то је само примитивна схема, астрогаторе. Претпостављам да је ствар далеко сложенија, макар и због тога што такви елементи сигурно доста често подлежу уништењу, што ипак не може да се одрази на деловање целине
Добро. Немамо времена да даље разматрамо такве појединости. А да ли видите некакве конкретне закључке за нас у својој хипотези?
У извесном смислу да, али негативне. Милиони година механичке еволуције и појава с каквима се човек у Галактици до сад није срео. Молим вас да обратите пажњу на темељно питање. Све машине које познајемо не служе саме себи, него некоме. Тако је, дакле, с људске тачке гледишта бесмислено постојање металних честара на Регису који се размножавају, или њених железних облака док се, додуше, исто тако бесмисленима могу назвати на пример кактуси у пустињи Земље. Суштина ствари је у томе што су се они савршено прилагодили за борбу против живих бића. Имам утисак да су они убијали једино у првим почецима оне борбе, када је на копну врвело од живота; утрошак енергије на убијање показао се неекономичан. Због тога примењују друге методе, чији је резултат била и Кондорова катастрофа и Кертеленов случај, и, најзад уништење Регнарове групе
Какви су то методи?
Не знам тачно, на чему се заснивају. Могу једино да искажем сопствено мишљење: Кертеленов случај то је уништење готово целокупне информације какву садржи човечији мозак. Животињски сигурно такође. Тако унакажена жива бића морају природно да угину. То је начин истовремено простији, бржи, економичнији од убијања Мој закључак који произлази из тога је, на жалост, песимистичан. Можда је то преслаб израз Ми смо у ситуацији неупоредиво горој од њих и то из неколико разлога. Најпре, живо биће је могуће уништити далеко лакше него механизам или технички уређај. Даље, они су еволуирали у таквим условима да су се борили истовремено са живим створовима и са својом металном браћом, с разумним аутоматима. Водили су, дакле, рат на два фронта истовремено, уништавајући све адаптационе механизме живих створова као и свако испољавање интелигенције разумних машина. Резултат такве борбе која је трајала неких милион година морао је да буде необичан универзализам и савршенство разорног деловања. Бојим се, ако бисмо хтели да их уништимо, да бисмо морали, у ствари, да их уништимо све, што је готово немогуће
Тако мислите?
Да. То значи, наравно, да би се уз одговарајућу концентрацију средстава могла уништити цела планета али то ипак није наш задатак, не треба ни да помињем да немамо довољно снаге за то. Ситуација је одиста јединствена, пошто смо како ја то видим ми, у ствари, интелектуално надмоћни. Ови механизми не репрезентују уопште никакву духовну снагу, они су напросто одлично прилагођени условима планете да уништавају све што је разумно и све што је живо. Они сами су, међутим, мртви. Због тога оно што је за њих нешкодљиво, за нас може да буде убиствено.
Али како можете бити сигурни да не поседују разум?
Могао бих сада да ретерирам, да се заклоним незнањем, али рећи ћу вам: ако сам у ишта уверен, онда сам у то уверен. Због чега не представљају интелектуалну силу? Тја! Када би је имали, већ би се с нама обрачунали. Ако пређете у мислима кроз све догађаје на Регису од тренутка нашег атерирања, запазићете да је све ишло без неког стратегијског плана. Нападају од случаја до случаја.
Но начин на који су Регнара лишили везе с нама, а затим напад на извиђачке машине
Али они просто чине оно што су чинили пре више хиљада година. Јер они виши аутомати које су они уништили споразумевали су се међусобно баш радио-таласима. Растројење такве размене информација, раскомадавање везе, то је био један од првих њихових задатака. Решење се наметало некако само по себи, јер метални облак екранизује боље од ичег на свету. А сада? Шта да радимо даље? Морамо да чувамо себе и наше аутомате, наше машине, без којих бисмо били ништа док ови механизми, међутим, имају пуну слободу маневрисања, имају на месту практично неисцрпна врела за препорађање, могу да се умножавају ако уништимо један њихов део, а при свему томе, никаква убиствена средства не могу да им угрозе живот. Биће нам неопходна наша најмоћнија средства: удар антиматеријом али ни на тај начин не можемо их све уништити. Приметили сте како се понашају погођени? Напросто се расипају сем тога, ми морамо стално да се налазимо под заштитном завесом, што ограничава нашу стратегију, а они могу до миле воље да се уситњавају, да прелазе с места на место и кад бисмо их разбили на овом континенту, пренели би се на други. Али то најзад није наш задатак да их уништимо све. Сматрам да треба да одлетимо.