Ах, тако!
Јесте. Јер пошто за противнике имамо творевине мртве еволуције и сигурно апсихичке, не можемо проблем да разматрамо у категоријама освете или наплате за Кондора, за судбину његове екипе. Било би то исто као шибање океана због тога што је потопио брод и људе.
То што говорите било би и те како оправдано, ако би ствари одиста изгледале тако рече, устајући, Хорпах. Наслони се оберучке на исподвлачену мапу. Али то је најзад само хипотеза, а ми не можемо да се вратимо с хипотезама. Не освета, него сигурност. Тачна дијагноза, утврђивање чињеница. Ако их утврдимо, ако у резервоарима Непобедивог будем имао узорке те те летеће механичке фауне уколико она одиста постоји, тада ћу наравно признати да немамо овде више шта да радимо. Тада ће база морати да одлучи како даље да се поступа. Узгред буди речено, нема никаквог јемства да ће створови остати на овој планети, можда ће се развијати и на крају почети да угрожавају космичке летове у овој области Галактике.
Када би чак и тако било, неће се то догодити још много стотина, па и милиона година. Ви, господине астрогаторе, бојим се, стално резонујете као да стојимо око у око с мисаоним противником. Оно што је некада било оруђе разумних бића, после њиховог нестанка се осамосталило и током милиона година је постало, у ствари, део природних сила планете. Живот је остао у океану, јер тамо не сеже механичка еволуција, али она не допушта приступ формама морског живота на копно. Тиме се објашњава умерен постотак кисеоника у атмосфери производе га океанске траве као и изглед површине континената. Та је површина пустиња, јер ови створови ништа не граде, не поседују никакву цивилизацију, немају уопште ништа сем себе, не стварају никакве вредности: зато морамо да их третирамо као природну силу. Природа такође не ствара ни оцене, ни вредности. Ови су створови просто оно што јесу, трају и делују тако да би се то трајање настављало
А како објашњавате уништење летелица? Штитило их је поље сила
Поље сила може да се пригњечи другим пољем сила. Уосталом, господине астрогаторе, да би се у делићу секунде уништило целокупно памћење у човековом мозгу, треба у једном трену образовати око главе човека магнетно поље такве снаге, какву бисмо тешко остварили чак и ми овде, уз помоћ средстава каква имамо на броду. Били би за то потребни некакви гигантски трансформатори, прерађивачи, електромагнети
А ви мислите да они имају све то?
Ни случајно! Ништа немају! Они су просто циглице од којих нужда тренутка гради оно што је неопходно. Наилази сигнал: опасност! Нешто се појавило, нешто што се да открити изазваним променама, на пример променама електростатичног поља одмах се летећи рој распоређује и ускладује у тај некакав облако-мозак и у њему се буди скупно сећање: таква бића су већ постојала, поступало се с њима тако и тако, након чега су бивала уништена и понављају тај начин поступања
Добро, рече Хорпах, који већ дуже време није слушао шта говори стари биолог. Одлажем старт. Сазваћемо саветовање; више бих волео да то не учиним, јер унапред очекујем велику дискусију, распалиће се учењачке страсти, али не видим другог излаза. За пола часа у главној библиотеци, докторе Лауда
Нека ме убеде да се варам, и тада ћете на броду имати једног човека одиста задовољног Рече мирно доктор и исто онако тихо као што је и ушао, напусти кабину.
Хорпах се усправи, приђе зидном информатору и притиснувши тастер унутрашње мреже звучника позва редом све учењаке на саветовање
Као што се показало, већина специјалиста је потхрањивала сличне претпоставке као и Лауда, само што је он био први који их је тако категорички формулисао. Спор је избио једино око проблема психичности или апсихичности облака. Кибернетичари су се више приклањали гледишту да облак представља мисаони систем, обдарен способношћу стратегијског деловања. Лауду су оштро нападали; Хорпаху је било јасно да је страст ових напада била изазвана не толико самом Лаудином хипотезом, колико разлогом што ју је он, уместо с колегама, најпре продискутовао с њим самим. Поред свих веза с посадом, учењаци су на броду ипак представљали неку врсту државе у држави и држали су се извесног неписаног кодекса поступања.
Главни кибернетичар Кронотос питао је на који начин је, по Лаудином мишљењу, облак, иако лишен интелигенције, научио да напада људе.
Па то је једноставно, одговори биолог. Није радио ништа друго током више милиона година. Имам на уму борбу с првобитним становницима Региса. Биле су то животиње снабдевене централним нервним системом. Научиле су да га нападају исто као што земаљски инсекат напада жртву. Чине то с аналогном прецизношћу с каквом оса уме да убризга отров у нервне вијуге вилиног коњица или хрушта. То није интелигенција, то је нагон
А откуда су знали како да нападну летелице? С летелицама се до сад нису сретали
То не можемо да знамо, колега. Борили су се, као што сам већ говорио, на два фронта. Са становницима Региса живим и мртвим, то јест са другим аутоматима. Ти аутомати су, силом прилика, морали употребљавати различите врсте енергије у циљу одбране и напада
А ако међу њима није било летећих
Погађам до чега је доктору стало примети заменик главног кибернетичара Саурахан.
Ти велику аутомати, макроаутомати, одржавали су међусобну комуникацију у циљу кооперације, и најлакше их је било уништити путем изолације, раздвајања, за шта је најбољи начин био блокирање комуникаћије
А откуда су знали како да нападну летелице? С летелицама се до сад нису сретали
То не можемо да знамо, колега. Борили су се, као што сам већ говорио, на два фронта. Са становницима Региса живим и мртвим, то јест са другим аутоматима. Ти аутомати су, силом прилика, морали употребљавати различите врсте енергије у циљу одбране и напада
А ако међу њима није било летећих
Погађам до чега је доктору стало примети заменик главног кибернетичара Саурахан.
Ти велику аутомати, макроаутомати, одржавали су међусобну комуникацију у циљу кооперације, и најлакше их је било уништити путем изолације, раздвајања, за шта је најбољи начин био блокирање комуникаћије
Није у томе ствар, одговори Кронотос, да ли се поједини облици понашања облака могу објаснити без позивања на хипотезу интелигенције, пошто нас не обавезује Окамова оштрица. Није наш задатак, барем у овом тренутку, да стварамо хипотезу која ће најекономичнијим средствима разјаснити све, него такву хипотезу која ће омогућити најпоузданије деловање. Зато пре треба признати да је облак можда обдарен интелигенцијом, јер ће то бити далеко смотреније. У том случају ћемо поступати опрезније. Када бисмо одмах прихватили Лаудино гледиште да облак не поседује разум, а он га у стварности ипак има, лако бисмо такву грешку могли скупо да платимо Говорим то не као теоретичар, него пре свега као стратег.
Не знам кога хоћеш да победиш облак или мене, мирно одговори Лауда. Ја нисам за напуштање опрезности, али облак нема интелигенције другога типа но што је има инсекат, што значи, не толико појединачни инсекат, колико, рецимо, један мравињак. Јер када би било другачије, већ одавно не бисмо били међу живима
Докажи то.
Нисмо за облак били први противник типа хомо, пошто је већ имао посла с њим: подсећам да је пре нас био овде Кондор. И ето, да би се пробиле у простор нашег поља сила било би довољно да се те микроскопске мушице увуку у песак. Поље досеже само до његове површине. Оне су знале за Кондорово поље сила, те су дакле могле да науче тај начин нападања. Међутим, ништа слично нису учиниле. Или је, према томе, облак будала, или делује инстинктивно
Кронотос не хте да се покори, али ту се умеша Хорпах с предлогом да се даљи део дискусије одложи. Замоли да се изнесу конкретни предлози, који би произилазили из онога што је с великом вероватноћом утврђено. Нигрен упита не би ли се људи могли екранизовати тиме што би им се на главе ставили метални шлемови, који онемогућавају деловање магнетног поља. Физичари ипак додоше до закључка да то не би много вредело, пошто веома јако поље ствара у металу струјне вртлоге, који загревају шлем до високе температуре. Кад почне да прљи, неће бити друге, него да га човек скине с главе, а последице су познате.
Била је већ ноћ. Хорпах је у једном крају дворане разговарао с Лаудом и лекарима; посебно су се окупили кибернетичари.
Ипак је необично то што бића с вишом интелигенцијом, они макроаутомати, нису победили, рече неко. Био би то изузетак који потврђује правило да еволуција иде у правцу компликације усавршавања хомеостазе питања информације, њеног искоришћавања
Ти аутомати нису имали изгледа баш зато што су већ на самом почетку били тако високо развијени и компликовани одговори Саурахан. Схвати, били су високо специјализовани за сарадњу са својим конструкторима, Лиранима, а када је Лирана понестало, остали су као осакаћени, лишени вођства. Међутим, они облици од којих су настале данашње мушице (не тврдим уопште да су оне већ тада постојале, сматрам то чак искљученим, морале су настати далеко касније), ти облици су били релативно примитивни и због тога су имали пред собом много путева за развој.
Можда је постојао чак и далекосежнији чинилац, добаци доктор Сакс, који им се прикључио, имамо посла с механизмима, а механизми никад не показују тенденцију да се самопоправљају, као живе животиње, живо ткиво које се само обнавља после озледе. Макроаутомат, ако би чак и могао да поправи други, мора у том циљу да поседује оруђа, цео машински парк. Било је, значи, довољно одсећи их од тих алата, па да ослепе. Тада су постали готово беспомоћан плен летећих створова, који су били далеко мање подложни оштећењима
То је невероватно занимљиво, рече одједном Саурахан. Из тога произилази да аутомате треба градити сасвим другачије но што ми чинимо, како би били одиста универзални: треба полазити од малих елементарних циглица, од псеудоћелија које могу међусобно да се замењују
То је невероватно занимљиво, рече одједном Саурахан. Из тога произилази да аутомате треба градити сасвим другачије но што ми чинимо, како би били одиста универзални: треба полазити од малих елементарних циглица, од псеудоћелија које могу међусобно да се замењују
То није тако ново, осмехну се Сакс, јер баш еволуција живих форми поступа на тај начин, и то није случајно Зато и ово што се облак састоји из таквих замењивих елемената сигурно није случајност То је ствар материјала: оштећени макроаутомат захтева делове које може да произведе само развијена индустрија, док систем сложен од неколико кристалића или термистора или других простих елемената може да подлегне уништењу и да му то не донесе никакве штете, јер га одмах замењује један од милијарде сличних.