Добро би им дошло мало глачања и продувавања, рече. Тек пошто је изишао испод крме, запазио је колику огромну сенку баца брод на тле. Као широк пут протезала се сенка преко дина, снажно осветљена сунцем које се налазило на западној страни. У правилности пешчаних таласа осећао се неки нарочит мир. Долине тих таласа биле су испуњене плавичастом сенком, а њихови врхови руменели су се на залазећем сунцу, и ово топло, нежно руменило подсећало га је на боје које је некада видео у илустрованој књизи за децу. Било је баш тако невероватно благо. Полако је преносио поглед са дине на дину, проналазећи све нове и нове преливе кајсијасте боје, што даље, све више риђе, прошаране срповима црних сенки, све до оног места где су се, сливени у жуто сивило, оцртавали грозно накострешени блокови нагих вулканских стена. Стајао је тако и гледао, а његови људи су, без журбе, покретима аутоматизованим многогодишњом навиком, вршили утврђена мерења, узимали у мале касете узорке ваздуха и песка, мерили радиоактивност тла покретном сондом, чије је бушиличко тело придржавао арктан. Рохан није на њих уопште обраћао пажњу. Маска му је обухватала само нос и уста, а очи и целу главу је имао слободне, јер је скинуо с главе плитки заштитни шлем. Осећао је ветар на коси, осећао је додире нежних пешчаних зрна на лицу, како му се, уз лако голицање, утискују између пластичног руба и образа. Неспокојни налети ветра лепетали су ногавицама његовог комбинезона, а сунчев диск, сав као натечен, у који се некажњено могло гледати ваљда цео секунд, сада је стајао над самим рубом ракете. Ветар је отегнуто фијукао, поље сила није задржавало кретање гасова, зато Рохан није могао да оцени где се из песка диже невидљиви заштитни зид. Огромно пространство које је обухватао погледом било је мртво, као да никад на њ није ступила људска нога, као да то није била планета која је прогутала брод класе Непобедивог са осамдесет чланова посаде, прогутала огромну крстарицу међузвезданих простора, способну да у делићу секунде ослободи снагу милијарди киловата, да је претвори у енергетска поља која не може да пробије никакво материјално тело, да их концентрише у разорне зраке са звезданом температуром, који могу да претворе у прах планински ланац или да исуше море. А ипак је овде погинуо тај челични организам, изграђен на Земљи, плод многовековног процвата технологије, и нестао је на непознат начин, без трага, без сигнала СОС, као да се расплинуо на овој риђој и сивој пустињи.
И цео овај континенат изгледа исто, помислио је. Памтио га је добро. Видео је с висине красте кратера и једини покрет који је ту запазио било је кретање облака, који су вукли своје сенке изнад бескрајно расутих пешчаних хумки.
Активност? упита не окрећући се.
Нула, нула и два, одговори Џордан и диже се с колена. Имао је црвено лице, очи су му гореле. Маска је изобличавала боју његовог гласа.
То значи мање него ништа, помисли Рохан. Уосталом, они са Кондора не би погинули због тако грубе неопрезности аутоматски индикатори дигли би узбуну чак и када се нико не би побринуо за стереотип испитивања.
Атмосфера?
Азота 78 процената, аргона 2 процента, угљен-диоксида нула, метана 4 процента, остало је кисеоник.
Шеснаест процената кисеоника!? Сигурно?
Сигурно.
Радиоактивност ваздуха?
Практично нула.
То је било чудно. Толико кисеоника! Та вест га наелектриса. Приђе роботу који му одмах поднесе пред очи касету са узорцима. Можда су покушали да се крећу без кисеоничких апарата, помисли бесмислено, јер је знао да тако није могло да буде. Истина дешавало се понекад да је неки човек, више од осталих мучен жељом за повратком, упркос забрани скидао маску, јер му је околни ваздух изгледао тако чист, тако свеж и падао је отрован. То је ипак могло да се догоди евентуално једноме, највише двојици.
Имате ли већ све? упита.
Да.
Враћајте се, рече им.
А ви?
Још ћу остати. Враћајте се, понови нестрпљиво. Хтео је да остане сам. Бланк пребаци ремен преко рамена на коме су висиле касете везане за дршке, Џордан пружи роботу сонду и удаљише се, упадајући у песак; арктан је шљапкао за њима, с леђа тако налик на маскираног човека.
Рохан пође према крајњој дини. Изблиза је угледао при крају раширен врх емитора уроњеног у песак; на томе месту је он стварао заштитно поље сила. Не толико да би проверио његово деловање, него просто из детињег хира, захватио је шаку песка и бацио је пред себе. Песак полете и, као да је налетео на невидљиво окомито стакло, сручи се поново за земљу.
Шеснаест процената кисеоника!? Сигурно?
Сигурно.
Радиоактивност ваздуха?
Практично нула.
То је било чудно. Толико кисеоника! Та вест га наелектриса. Приђе роботу који му одмах поднесе пред очи касету са узорцима. Можда су покушали да се крећу без кисеоничких апарата, помисли бесмислено, јер је знао да тако није могло да буде. Истина дешавало се понекад да је неки човек, више од осталих мучен жељом за повратком, упркос забрани скидао маску, јер му је околни ваздух изгледао тако чист, тако свеж и падао је отрован. То је ипак могло да се догоди евентуално једноме, највише двојици.
Имате ли већ све? упита.
Да.
Враћајте се, рече им.
А ви?
Још ћу остати. Враћајте се, понови нестрпљиво. Хтео је да остане сам. Бланк пребаци ремен преко рамена на коме су висиле касете везане за дршке, Џордан пружи роботу сонду и удаљише се, упадајући у песак; арктан је шљапкао за њима, с леђа тако налик на маскираног човека.
Рохан пође према крајњој дини. Изблиза је угледао при крају раширен врх емитора уроњеног у песак; на томе месту је он стварао заштитно поље сила. Не толико да би проверио његово деловање, него просто из детињег хира, захватио је шаку песка и бацио је пред себе. Песак полете и, као да је налетео на невидљиво окомито стакло, сручи се поново за земљу.
Просто су га руке сврбеле да скине маску. Знао је то добро. Испљунути дисаљку, стргнути опасаче, испунити цела плућа ваздухом, напити га се пуним плућима
Омекшавам, помисли и крену натраг према броду. Дизалица је чекала, празна, с платформом меко утонулом у дину, а ветар је стигао да је за неколико минута његовог одсуства превуче слојем нанесеног песка.
У главном ходнику петога спрата погледао је на зидни информатор. Командант је био у звезданој кабини. Повезе се горе.
Једном речју идила? рече астрагатор саслушавши га. Никаквих радиоактивности, никаквих спора, плесни, вируса, ничег само тај кисеоник Узорке треба дати на испитивање.
Већ су у лабораторији. Можда овде има живота на другим континентима, примети Рохан неодлучно.
Сумњам. Инсолација ван екваторијалнг појаса је слаба; нисте видели дебљину капа на половима? Јамчим да тамо има бар осам, ако не и десет километара леденог покривача. Можда пре океан, некакве алге, морска трава али зашто живот није изишао из воде на копно?
Треба завирити у ту воду, рече Рохан.
Прерано је питати наше људе, али планета ми изгледа стара. Такво смежурано јаје мора да је прегурало неких шест милијарди година. Уосталом, сунце је такође већ поодавно превалило раздобље свога пуног сјаја. Оно је већ готово обичан црвени патуљак. Да, ово одсуство живота на копну је чудновато. Нарочита врста еволуције, која не може да поднесе сушу. Јесте. То би објаснило присуство кисеоника, али не и проблем Кондора.
Некакви видови живота, нека подводна бића која се крију у океану, која су тамо створила цивилизацију на дну, набаци мисао Рохан. Обојица су посматрали велику карту планете у Меркаторовој пројекцији, непрецизну, јер је израђена на основу података добијених помоћу аутоматских сонди из прошлог века. Показивала је само обрисе главних континената и мора, линије до којих су стизале поларне капе и неколико највећих кратера. У мрежи подневака и упоредника видела се црвеним кружићем убележена тачка под осмим степеном северне ширине место на коме су атерирали. Астрогатор нестрпљиво помери папир на столу за мапе.
Ни сами у то не верујете, жацну се. Тресор није могао бити глупљи од нас, не би се дао никаквим подводњацима, глупост. А уосталом, када би чак и постојала разумна водена бића, једна од првих ствари којима би се позабавила, било би овладавање копном. Ето, рецимо, макар у скафандрима испуњеним водом Чиста глупост, понови, не да би коначно уништио Роханову претпоставку, него зато што је већ мислио о нечем другом.
Задржаћемо се овде неко време, закључи најзад и дотаче доњи руб мапе која се с лаким шуштањем сави и нестаде у једном од водоравних регала великог складишта за мапе. Причекаћемо и видећемо.
А ако не? упита Рохан опрезно. Потражићемо их?
Рохане, будите разумни. Шеста звездана година и такве астрогатор је тражио праву реч, није је нашао и само је с омаловажавањем махнуо руком. Планета је величине Марса. Како да их тражимо? Значи Кондора, поправи се.
Јесте, тло је гвожђевито безвољно признаде Рохан. У ствари, анализе су показивале велику примесу ферооксида у песку. Фероиндукцијски показатељи, дакле, нису вредели ништа. Не знајући шта да каже, ућута. Био је убеђен да ће командант на крају наћи некакав излаз. Неће се вратити тек празних руку, без икаквих резултата. Чекао је гледајући на накострешене Хорпахове обрве, истурене испод чела.
Истину говорећи, не верујем да би ово чекање од 48 часова могло било шта да нам да, али правилник то захтева, одазва се астрогатор неочекивано поверљивим тоном. Седите, Рохане. Стојите ми над главом као грижа савести. Регис је најидиотскије место које се може замислити. Не зна се зашто је ту послат Кондор уосталом није важно, чим се тако догодило.
Прекиде. Био је лоше расположен као и обично, постајао је тада разговорљив и лако се упуштао у дискусију, чак поверљиву; што је увек било помало опасно, јер је у сваком трену могао разговор да пресече каквом заједљивошћу.
Речју, овако или онако морамо нешто да радимо. Знате ли шта? Извешћете ми неколико малих фотоопсерватора у екваторијалну орбиту. Само да буде поштено кружна и тесна. Једно седамдесетак километара.
То је још у оквиру јоносфере, побуни се Рохан. Изгореће нам након неколико десетина окружења
Нека изгоре. Али ће пре тога снимити шта се буде могло. Саветовао бих вам чак да ризикујете и шездесет километара. Можда ће изгорети већ у десетом обиласку, али само фотографија с такве висине може нешто да нам пружи. Знате ли како изгледа ракета виђена с раздаљине од сто километара, чак и кроз најбољи телеобјектив? Глава чиоде је, у поређењу с њом, цео планински масив. Учините то одмах Рохане!