На тај узвик навигатор се окрете, већ код врата. Командант је бацио на сто извештај са резултатима анализа.
Шта је ово?! Какав је то опет идиотизам? Ко је то писао?
Аутомат. О чему је реч? упита Рохан, трудећи се да сачува мир, јер је и у њему већ кипео гнев. Сад ће почети да ми зановета! помисли, приближавајући се намерно полако.
Прочитајте. Ово. Да, ово.
Метана четири посто, прочита Рохан. И сам се одједном запањи.
Метана четири посто; а? А кисеоника шеснаест? Знате ли шта је то? Праскави плин! Можда ћете ми објаснити како цела атмосфера није експлодирала када смо се спуштали на бороводонику?
Заиста не разумем, промуца Рохан. Притрча брзо пулту спољне контроле, пусти кроз оптиметре усисивача мало спољне атмосфре и док је астрогатор у злослутном ћутању шетао по кабини, гледао је како анализатори грозничаво куцкају стакленим посудама.
Но?!
Исто. Метана четири посто кисеоника шеснаест, рече Рохан. Није схватао како је то могуће, али је ипак осетио задовољство: Хорпах сада бар неће моћи да му пребаци.
Покажите! Хм. Метана четири, но, да ме ђаво добро. Рохане, сонде на орбиту, а затим, молим вас, дођите у мали лаб. Најзад, због чега имамо учењаке! Нека лупају главу.
Рохан сиђе доле, узе два ракетна техничара и понови им астрогаторово наређење. Затим се врати на други спрат. Ту су биле смештене лабораторије и кабине стручњака. Редом је пролазио поред врата утиснута у метал, са таблицама од по два слова ГИ, ГФ, ГТ, ГБ и целог низа других. Врата мале лабораторије била су широм отворена; кроз монотоне гласове учењака с времена на време се пробијао астрогаторов бас. Рохан стаде на прагу. Били су ту сви Главни Главни инжењер, Биолог, Физичар, Лекар и сви Технолози из машинске хале. Астрогатор је седео, сада ћутећи, у крајњој фотељи под електронским програмистом приручне бројчане машине, а маслинасти Модерон, руку сплетених и малих као у девојчице, говорио је:
Нисам специјалиста за хемију гасова. У сваком случају, то вероватно није обичан метан. Енергија споја је другачија; разлика само у стотом месту, али постоји. Реагује с кисеоником тек у присуству катализатора, а и то нерадо.
Каквог порекла је тај метан? упита Хорпах. Вртео је палце један око другог.
Угљеник је у њему у сваком случају органског порекла. Нема га много, али то је ван сваке сумње
Постоје ли изотопи? Колика старост? Колико је стар тај метан?
Од два до петнаест милиона година.
Какав размак!
Имали смо пола часа на располагању. Ништа више не могу да кажем.
Докторе Кестлеру! Откуда долази тај метан?
Не знам.
Хорпах редом погледа своје стручњаке. Могло се мислити да ће планути, али нагло се осмехнуо.
Не знам.
Хорпах редом погледа своје стручњаке. Могло се мислити да ће планути, али нагло се осмехнуо.
Господо, па ви сте искусни људи. Летимо заједно не од јуче. Молим ваше мишљење. Шта да урадимо? Од чега да почнемо?
Како нико није журио да проговори, биолог Јопе, један од малобројних који се нису плашили Хорпахове раздражљивости, рече, мирно гледајући команданту у очи:
Ово није обична планета класе суб-Делта 92. Да је таква, Кондор не би пропао. Пошто је имао на палуби стручњаке ни горе ни боље од нас, једино што знамо сигурно јесте то, да се њихово знање показало недовољним да би спречило катастрофу. Следи закључак да морамо задржати трећи степен процедуре и испитати копно и океан. Мислим да треба почети са геолошким бушењима, а истовремено позабавити се и овдашњом водом. Све остало би биле хипотезе; у оваквој ситуацији не можемо себи дозволити такав луксуз.
Добро, Хорпах стисну вилице. Бушења у периметру поља сила нису проблем. Нека се тиме позабави доктор Новик.
Главни геолог климну главом.
Што се пак тиче океана колико је удаљена линија обале, Рохане?
Око двеста километара одговори навигатор, не чудећи се нимало што командант зна за његову присутност иако га не види: Рохан је стајао неколико корака иза његових леђа, крај врата.
Мало далеко. Али нећемо више померати Непобедивог. Узећете онолико људи колико будете сматрали да је потребно, Рохане, Фицпатрика или још којег океанолога, и део енергобота из резерве. Поћи ћете с тим на обалу. Деловаћете само под заштитом поља сила; никаквих излета по мору, никаквих роњења. Аутомате такође не злоупотребљавати немамо их превише. Јасно? Дакле, можете да почнете. Да, још једно. Да ли је овдашња атмосфера погодна за дисање?
Лекари нешто прошапташе међусобно.
У начелу јесте, најзад рече Стормон, али као да ниље био потпуно уверен.
Шта значи у начелу? Може или не може да се дише?
Толика количина метана није безначајна. Након извесног времена наступиће презасићеност крви и то може да изазове извесне лакше поремећаје на мозгу. Ошамућеност али тек после једног часа, можда после неколико часова.
А није ли довољан какав гутач метана?
Не, господине астрогаторе, то значи, не исплати се производити гутаче, јер би их требало често мењати, а осим тога, постотак кисеоника је ипак доста низак. Ја лично сам за апарате с кисеоником.
Мхм. Остала господа такође?
Вите и Елџарн климнуше главама. Хорпах устаде.
Значи, почињемо. Рохане! Шта је са сондама?
Одмах ћемо их избацити. Могу ли још да преконтролишем орбиту, пре но што кренем?
Можете.
Рохан изиђе, оставивши за собом жагор лабораторије. Кад уђе у кормиларску кабину, сунце је баш залазило. Тако тамно, да је руб његовог диска, испуњен готово љубичастом пурпурном бојом, просецао на хоризонту натприродно изразито зубату контуру кратера. Небо, у томе крају Галактике осуто звездама, изгледало је сада као још више увећано. Све ниже су просијавала велика сазвежђа, упијајући у себе пустињу која се губила у мраку. Рохан се повезао са прамчаним сателитским уређајем за избацивање. Управо се издавала команда за избацивање првог пара фотосателита. Наредни су имали да пођу увис након једног часа. Сутрадан ће дневни и ноћни снимци обеју полукугла планете морати да даду слику целога екваторијалног појаса.
Минут тридесет и један азимут седам. Управљам понављао је у звучнику отегнут глас. Рохан га покретом утиша и окрену фотељу према контролној табли. Не би то никоме признао, али га је увек забављала игра светлости при избацивању сонде у орбиту око планете. Најпре би засијале рубинском, белом и плавом светлошћу контролне жаруље бустера. Затим би зазујао стартни аутомат. Када би се његово куцање нагло прекинуло, слаб дрхтај би прошао кроз цео труп крстарице. Истовремено би се пустиња на екранима испунила фосфорним блеском. С танком, до крајности напетом грмљавином, засипајући матични брод бујицом пламена, минијатурни пројектил би излетео из прамчаног избацивача. Блесак бустера у лету треперио би на падинама дина све слабије и слабије, док се не би угасио. Сада се више не би чула ракетица, али би зато силина светлосне грознице захватила целу таблу. Са хектичном журбом из мрака су искакала издужена светлашца балистичке контроле, затим би им потврдно одговориле бисерне лампице диригованог управљања, а онда би се, у облику шарене јелке, појавили сигнали с постепеним одбацивањем испаљених чаура и најзад би над целим тим мравињаком дугиних боја блеснуо бео, чист квадрат, знак да је сателит уведен у орбиту. На средини његове снежно-беле површине назрело би се сиво острвце, које би, дрхтећи, показало одређену цифру, нпр. 67. То је висина лета. Рохан још једном провери елементе орбите: али и перигеј и апогеј су се уклапали у задате границе. Није ту више имао шта да ради. Погледао је на бродски часовник који је показивао 18, а затим на садашњи часовник локалног времена већ 11 часова у ноћи. За часак је склопио очи. Радовао се предстојећој експедицији на океан. Волео је да делује сам. Осећао је поспаност и глад. Тренутно је премишљао да ли да узме таблету за отрежњење. А онда је закључио да је довољна сама вечера. Устао је, осетио колико је уморан, зачудио се и одмах као да се мало отрезнио. Сишао је доле у трпезарију. Тамо су већ били његови нови људи два управљача јастучним транспортерима, међу њима Јарг, кога је Рохан волео због неуморног доброг расположења, био је тамо и Фицпатрик с двојицом колега, Брозом и Кехлином; они су већ завршавали вечеру када је Рохан тек наручивао топлу супу и вадио из зидног подајника хлеб и флаше са безалкохолним пивом. Корачао је, са свим тим на послужавнику, према столу, када под лако уздрхта. Непобедиви је избацио нови сателит.
Командант није допустио да се путује ноћу. Кренули су у пет часова по месном времену, пред суначев излазак. С обзиром на поредак марша диктиран неопходношћу, као и на његову непријатну спорост, такав поредак је називан спроводом. На челу и зачељу налазили су се енерегоботи, који су елипсоидним пољем сила штитили све унутрашње машине универзалне јастучњаке, џипове с радиостаницама и радаром, кухињу, транспортер с херметичном стамбеном бараком која се сама намешта, мали ласер непосредног удара, вожен на гусеницама, од миља звани шило. Рохан се с тројицом учењака сместио у предњем енергоботу, што је додуше било неугодно, јер су једва седели због стешњености, али се бар имала илузија колико-толико нормалног путовања. Брзину је ваљало прилагођавати најспоријим машинама из спровода, баш енергоботима. Путовање није било посебно пријатно. Гусенице су трештале и шкрипале по песку, турбински мотори су завијали попут комараца слоновске величине, одмах иза људи који су седели избијао је из решеткастих заклона ваздух за хлађење, а цео енергобот је ишао као тешка шалупа на таласима. Црна игла Непобедивог брзо се сакрила иза линије хоризонта. Неко време су ишли обасјани водоравним зрацима хладног и као крв црвеног сунца кроз монотону пустињу, песка је полако бивало све мање, и из њега су се дизале косе камене плоче које је требало заобилазити. Кисеоничке маске и стално завијање мотора нису подстицали на разговор. Истраживачи су пажљиво посматрали хоризонт, али призор је био стално једнак нагомилане стене, велики, од ветра испуцани блокови, на појединим местима равница је почела да се спушта наниже, и на дну благе котлине појавио се танак, полуусахнуо поток с водом у којој се преливало богатство боја црвеног освита. Шљунак који се попут лаве ширио дуж обеју обала сведочио је да поток некад носи знатне количине воде. Краће се здржаше да испитају воду. Била је потпуно чиста, с примесом ферооксида и малим додатком сулфида. Кренуше даље, сада већ нешто већом брзином, јер су гусенице глатко пузиле по каменој подлози. На западној страни су се дизали ниски стрми усеци. Последња машина је одржавала сталну везу с Непобедивим, радарске антене су се окретале, радаристи су, поправљајући слушалице на главама, дреждали пред својим екранима, грицкајући мрвице концентрата, понекад би испод неког јастучњака оштро излетео камен, као издуван малом ваздушном струјом, и одскакао би, као изненада оживљен, на шљунчане наносе. Затим пут препречише благи брежуљци, сасвим огољени. Не застајући, испитивачи узеше нешто узорака, а Фицпатрик довикну Рохану да је кременаста земља органског порекла. Најзад, када се у виду црносиве линије указа пред њима водено огледало, наиђоше и на кречњак. Спуштали су се ка обали, а под њима су трештали ситни, пљоснати облуци. Врео дах машина, шкрипа гусеница, завијања турбина, све се то одједном утишало када се океан, изблиза зеленкасте боје и по изгледу савршено земаљски, нашао сто метара испред њих. Тада дође до прилично компликованог маневрисања, јер је, да би се радна група заклонила пољем сила, требало упутити чеони енергобот у воду, на доста велику дубину. Машина је најпре морала да буде чврсто затворена, да у њу не би могла продрети вода, а затим је, вођена са другог енергобота, ушла у таласе и пенећи се постала једва видљиво, тамније место у води; тек тада је, на сигнал послат с централног положаја, потопљени колос истурио изнад површине воде Дираков емитор, и тек када се поље сила усталило, покривајући својом невидљивом полукуглом део обале и приобалне воде, отпочела су права испитивања.