Jasno mi je rekao je Nunan. Piknik pored puta.
Upravo tako. Piknik pored nekog kosmičkog puta. A vi me pitate da li će se oni vratiti ili ne!
Pustite me da zapalim rekao je Nunan. Đavo da nosi vašu pseudonauku. Ja sve to nisam tako zamišljao.
To je vaše pravo rekao je Valentin.
Znači, ispada da nas oni nisu ni primetili?
A što da nisu?
Pa onda, barem, nisu obraćali pažnju na nas?
Znate šta, ja se na vašem mestu ne bih nervirao zbog toga posavetovao ga je Valentin.
Nunan je hteo nešto da kaže, zakašljao se i bacio cigaretu.
Svejedno rekao je to prosto nije moguće... Đavo da nosi vas naučnike! Otkud vam takav prezir prema čoveku? Zašto stalno gledate da ga ponizite?...
Čekajte malo rekao je Valentin. Poslušajte ovo. «Pitate me: po čemu je velik čovek? odrecitovao je. Po tome što je stvorio drugu prirodu? Što je pokrenuo sile ravne kosmičkim? Što je za kratko vreme zavladao planetom i otvorio prozor u Svemir? Ne! Ne po tome, već što je, uprkos svemu tome, opstao i opstaće i dalje.»
Zavladala je tišina. Nunan je razmišljao.
Možda rekao je nesigurno. Naravno, sa te tačke gledišta...
Ma ne uzbuđujte se dobrodušno je rekao Valentin. Kosmički izlet je samo moja hipoteza. Nije čak ni hipoteza, već više onako, zamisao... Takozvani ozbiljni ksenolozi grade mnogo ozbiljnije i manje neugodne za ljudsko samoljublje verzije. Na primer, da Poseta još nije ni bila, nego da tek predstoji. Neki visoki razum poslao nam je na Zemlju kontejnere sa primercima svoje materijalne kulture. Od nas se očekuje da proučimo te primerke, napravimo tehnološki skok i pošaljemo im odgovor koji će značiti da smo spremni za kontakt. Da li vam se ovo više sviđa?
To je već mnogo bolje odgovorio je Nunan. Znači da i među naučnicima ima pristojnih ljudi.
A može i ovako: Poseta se stvarno dogodila, samo što se, nipošto, još nije završila. Mi se faktički sada nalazimo u stanju kontakta, samo što to ne znamo. Došljaci su se ugnezdili u zonama i pažljivo nas proučavaju, istovremeno nas pripremajući za «neumoljiva čudesa budućnosti».
E, to bih mogao da shvatim! rekao je Nunan. To bi moglo lepo da objasni tajanstvena kretanja u staroj fabrici. Dok vaša teorija o izletu to ne može da objasni.
A što da ne? usprotivio se Valentin. Pa zar nije moglo neko dete da zaboravi na livadi igračku na navijanje?
E, to bih mogao da shvatim! rekao je Nunan. To bi moglo lepo da objasni tajanstvena kretanja u staroj fabrici. Dok vaša teorija o izletu to ne može da objasni.
A što da ne? usprotivio se Valentin. Pa zar nije moglo neko dete da zaboravi na livadi igračku na navijanje?
Manite se te priče! odlučno je rekao Nunan. Kakva igračka, kad se cela fabrika trese...
Uostalom, mogla je za njih i biti igračka. Hoćete li pivo? Rozalija! Dva piva gospodi ksonolozima!... Ipak je prijatno porazgovarati sa vama rekao je Valentinu. Prosto jedno pročišćenje mozga, kao da su mi engleske soli sipali pod lobanju. A onako: radiš, radiš a zašto, kakva korist od svega toga, čemu sve to vodi...
Stiglo je pivo. Nunan je otpio gledajući povrh pene kako Valentin sa izrazom gadljive sumnjičavosti gleda u svoju čašu.
Šta, ne volite pivo? upitao je, oblizujući usne.
Pa ja, u stvari, ne pijem neodlučno je rekao Valentin.
Ozibljno? začudio se Nunan.
Ah, do đavola! rekao je Valentin i odlučno odmakao čašu. Naručite mi bolje konjak, kad je već tako rekao je.
Rozalija! odmah je viknuo oraspoloženi Nunan.
Kad je donet konjak, on reče:
Ipak to nije to. Da se i ne govori o vašem pikniku to je uopšte svinjarija ali čak ni verzija o preludijumu za kontakt nije u redu. Razumeo bih «narukvice», «pune» i «prazne kutije»... ali zašto «veštičje pihtije»? Zašto «vetrometina», pa one grozne pahulje...
Izvinite rekao je Valentin, uzimajući krišku limuna. Ne razumem vašu terminologiju.
Kakve vetrometine i pahulje?
Nunan se nasmejao.
Lokalni nazivi objasnio je. Radni žargon stalkera. «Vetrometine» su oblasti povišene gravitacije.
A, gravikoncentrati... Usmerena gravitacija. O tome bih mogao sa vama da porazgovaram sa zadovoljstvom, ali vi ništa nećete shvatiti.
Što da neću? Ipak sam ja neki inženjer...
Zato što ja ni sam ne shvatam rekao je Valentin. Imam cele sisteme jednačina, ali kako da ih objasnim nemam pojma... A «veštičje pihtije» to je, verovatno, koloidni gas?
Da. Jeste li čuli za katastrofu u Kariganovoj laboratoriji?
Čuo sam nešto nerado je potvrdio Valentin.
Ti idioti su stavili porculanski kontejner sa «pihtijama» u specijalnu komoru, maksimalno izolovanu... to jest, oni su mislili da je komora maksimalno izolovana. A kad su otvorili kontejner manipulatorima, «pihtije» su prošle kroz metal i plastiku kao voda kroz krpu, probile se iz komore i sve sa čime su došle u dodir pretvaralo se takođe u «pihtije». Poginulo je trideset pet ljudi, više od stotinu je osakaćeno a cela ta zgrada sada je potpuno neupotrebljiva. Jeste li bili tamo nekad?
Ogromna Kariganova zgrada... Sad su «pihtije» već otekle u podrum i donje spratove. Eto vam vaš preludijum za kontakt.
Valentin se namrštio.
Sve ja to znam rekao je. Ali, morate se složiti, Ričarde, da došljaci nisu krivi za to.
Otkud su oni mogli znati za naše vojno-industrijske komplekse?
Trebalo je da znaju poučno je rekao Nunan.
A oni bi vam na to rekli: trebalo je da vi odavno likvidirate vojno-industrijske komplekse.
I to je tačno složio se Nunan. A što se oni nisu sami time pozabavili, kad su tako moćni?
Aha. Predlažete im mešanje u unutrašnje stvari čovečanstva?
Hm zamislio se Nunan. Naravno, ovako možemo otići predaleko. Vratimo se na početak razgovora. Čime će se sve ovo završiti? Evo, na primer, vi, naučnici. Da li vi očekujete da dobijete iz Zone nešto fundamentalno, nešto takvo, što će stvarno izmeniti nauku, tehnologiju, način života?...
Valentin je slegnuo ramenima.
Obratili ste se na pogrešnu adresu. Ja ne volim da teoretišem uprazno. Kad je reč o tako važnim stvarima, više volim oprezni skepticizam. Ako pođemo od toga što smo već dobili, pred nama je ceo spektar mogućnosti i ništa konkretno se ne može predvideti.
Dobro, probaćemo sa drugog kraja. Šta ste, po vašem mišljenju, već dobili?
Makoliko vam izgledalo čudno, prilično malo. Otkrili smo zaista prava čudesa. U nekim slučajevima čak smo i naučili kako da ih iskoristimo za svoje potrebe. Već smo se i navikli na njih...
Majmun pritisne crveno dugme i dobije bananu, pritisne belo dobije narandžu, ali kako da dobije banane i narandže bez dugmeta to on ne zna. I ne razume kakve veze imaju dugmad sa bananama i narandžama. Evo, možemo za primer uzeti «etake». Naučili smo da ih koristimo. Otkrili smo i uslove pri kojima se oni umnožavaju delenjem. Ali do dana današnjeg ne umemo sami da napravimo nijedan «etak»; ne znamo na kom principu funkcionišu i, po svemu sudeći, nećemo to skoro ni shvatiti... Ja bih rekao ovako. Ima predmeta iz Zone kojima smo našli primenu. Koristimo ih, mada gotovo sigurno ne onako kako ih koriste njihovi tvorci. Ja sam potpuno siguran da mi u većini slučajevima, takoreći, mikroskopima zakucavamo eksere. Ali ponešto ipak koristimo: «etake», «narukvice» koje stimulišu životne procese... razne tipove kvazibioloških masa, koje su već izvršile prevrat u medicini... dobili smo nove trankvilizatore, nove tipove mineralnih đubriva, znači prevrat i u agronomiji... Šta da vam pričam, vi to znate kao i ja vidim da i sami nosite narukvicu...
Ta grupa predmeta je za nas korisna. Možemo reći da su oni u nekoj meri olakšali život ljudima, mada nikad ne treba zaboravljati da u našem euklidovskom svetu svaka palica ima dva kraja...
Opasne primene? ubacio se Nunan.
Upravo tako. Recimo, primena «etaka» u vojnoj industriji... Ali neću da govorim o tome.
Dejstvo svakog korisnog predmeta mi smo manje-više proučili i objasnili. Trenutno smo u zastoju sa tehnologijom, ali za pedeset godin naučićemo i sami da pravimo te kraljevske pečate i onda ćemo moći do mile volje njima da tucamo orahe. Složenije je sa drugom grupom predmeta složenije zato što im ne nalazimo nikakvu primenu, a njihova svojstva su u granicama naših savremenih pojmova potpuno neobjašnjiva. Na primer, magnetne zamke raznih tipova. Mi razumemo šta je to magnetna zamka. Panov je to veoma inteligentno rastumačio. Ali mi ne možemo da shvatimo, gde su izvori tako moćnog magnetnog polja, šta odražava njihovu stabilnost... ništa od toga ne razumemo.
Možemo samo da gradimo fantastične hipoteze o svojstvima prostora, o kojima ranije nismo ni slutili. Ili K-23... Kako ih vi zovete, te crne kuglice koje se koriste za izradu nakita?
«Crne kapljice» odgovorio je Nunan.
Da, «crne kapljice»... Zgodan naziv. Vi već znate njihove fizičke osobine. Ako se usmeri zrak svetlosti u takvu kuglicu, svetlost će izići sa zakašnjenjem, pri čemu to zakašnjenje zavisi od težine kuglice, njenog prečnika i još nekih parametara, a frekvencija izlaznog zraka uvek je manja od frekvencije ulaznog... Šta je to? Zašto se to tako događa? Postoji jedna sumanuta ideja, da su vaše «crne kapljice» u stvari gigantske oblasti prostora sa drugim osobinama nego ovaj naš, ali koji se «uvio» do ovog oblika pod uticajem našeg prostora... Valentin je izvadio cigaretu i zapalio. Ukratko, predmeti iz te druge grupe su danas praktično beskorisni, iako sa stanovišta nauke imaju fundamentalan značaj. To su odgovori koji su pali sa neba na pitanja koja mi još ne umemo da postavimo. Pomenuti ser Isak možda i ne bi shvatio laser, ali bi barem shvatio da je takva stvar moguća i to bi imalo velik uticaj na njegove naučne poglede. Neću zalaziti u pojedinosti, ali postojanje takvih objekata kao što su magnetne zamke, K-23, «beli prsten», odjednom je precrtalo ceo niz donedavno opšteprihvaćenih teorija i istovremeno izazvalo pojavu potpuno novih ideja. A postoji i treća grupa...
Da rekao je Nunan. «Veštičje pihtije» i druge divote.
Nisam na to mislio. Njih valja ubrojati ili u prvu, ili u drugu grupu. Imao sam na umu objekte o kojima ili ništa ne znamo, ili smo samo načuli a nikad ih nismo videli. One, koje su nam ispred nosa odvukli stalkeri i prodali ko zna kome ili sakrili. One, o kojima ne žele da govore.
Mitske i polumitske: «mašinu želja», «lutajućeg Dika», «vesele duhove»...